Rođen u Valjevu 1990. godine, gde je završio osnovnu, kao i srednju tehničku školu. Petničar. Diplomirao na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu na odseku za informacione sisteme. Deo studija, preko akademskih razmena, završio u Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji. Trenutno živi u Irskoj i radi u Google-u kao Account Strategist za tržište Velike Britanije, savetujući tamošnje partnerske marketinške agencije.

Završio Medicinski fakultet u Beogradu, od 2001. godine zaposlen u OB Valjevo. Godine 2006. završio specijalizaciju iz pneumoftiziologije. Član Srpskog lekraskog udruženja i trenutno je sekretar njihove podružnice u Valjevu. Član Respiratornog udruženja Srbije. 

Dragan Krunić se fotografijom bavi preko dve decenije. Iskustva kao foto-reporter stekao je sarađujući u Blicu i Večernjim Novostima, Glasu javnosti. Radio je i u Radio Valjevu i Omladinskim novinama NON.

Rođena u Kotoru 1974. godine, rano detinjstvo provela u Tivtu. Nakon zemljotresa 1979. godine porodica Ružić se seli u Valjevo. U Valjevu počela da trenira odbojku, 1990. godine postaje članica seniorskog tima OK Crvena zvezda i seli se u Beograd gde i sada živi. Igrala za reprezentaciju Jugoslavije, živela u inostranstvu, udata za Marka Metlaša, mama Matije, Andreja i Petra. Predsednica i osnivač udruženja građana “Sačuvajmo Cetinjsku i Zetsku ulicu” iz Beograda. 

U nastavku pregleda odgovora u Kolubarinom upitniku, bavimo se temom: Na koga bi Valjevo trebalo da se ugleda? Neki od odgovora podsećaju da bi grad mogao da se ugleda na sebe iz nekih prošlih vremena, dok drugi predlažu modele gradova iz bližeg ili daljeg okruženja.

Decembar je, tradicionalno, vreme za podsećanje na zanimljive odgovore iz naše rubrike “Kolubarin upitnik” - Inventar misli, osećanja, predloga i zapažanja o gradu i nama.

Po obrazovanju slikar, po interesovanju takodje, ali i pripovedač, haidjin, psihosocijalni savetnik, video- kreator, prvi 3D ulični umetnik u Srbiji i poslednji valjevski reprofotograf.

Slavica Sabo Tripković, rođena u Valjevu početkom 70-tih. U Gimnaziji bila programer, iz elektronske obrade podataka nije postojao zadatak koji nije umela da reši. Iz straha da radoznali duh neće moći da sedi ispred kompa od devet do tri i programira upisala novinarstvo. Koliko je sati znatiželjni duh proveo ispred kompa kucajući dosadne izveštaje sa besmislenih konferencija za novinare ne sme da pretvori u godine.

Tamara Aćimović, rodjena u Valjevu 1979., diplomirala filmsku režiju u klasi Miloša Radivojevića. Autor je nekoliko kratkih igranih filmova i angažovana u brojnim edukativnim projektima. Trenutno živi na relaciji New York - Los Angeles.

Andrija Marjanović, rođen 1991. godine. Bivši predsednik Društva istraživača “Vladmir Mandić - Manda”, trenutno radi kao menadžer skijališta u okviru Divčibare ski resort-a, a u slobodno vreme sa društvom organizuje Mountain music fest.

Marko Tanasković, rođen 1986 u Valjevu. završio Valjevsku gimnaziju. Osnovne studije završio na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a potom master i doktorske studije na ETH u Cirihu. Nekoliko godina radio u sektorima za inovaciju švajcarskih firmi ABB i Maxon Motors. Posle sedam godina života i rada u Švajcarskoj vratio se u Srbiju i sada živi u Beogradu, gde radi kao docent na Univerzitetu Singidunum.

Marka Tomić Đurić, rođena u Valjevu 1982, istoričar umetnosti. Radi u Balkanološkom institutu SANU kao istraživač-saradnik.

Rođen u Valjevu 1977. godine. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu i završio Diplomatsku akademiju. Zaposlen u Ministarstvu spoljnih poslova, Odeljenje za Afriku i Bliski istok. U prethodnih desetak godina radio u našim diplomatskim predstavništvima u Etiopiji, Siriji i Libanu.

Aleksandar Milijašević, rođen 1972, pravnik, od 1999. Aktivan u nevladinom sektoru, prvo u Odboru za ljudska prava Valjevo, zatim Dijalogu.

Novinar. U TV Valjevo Plus od februara 2014 - direktor, novinar, voditelj, administrativac ...

On je neko ko nastupa i istupa, ujedno pod imenom i pseudonimom Aleksa Krajinović. To mu je i ego i alter ego i biografija i autobiografija... i testament.

Govoreći i o onome što im se ne dopada u Valjevu, reklo bi se da učesnicima Kolubarinog upitnika, više od konkretnih gradskih problema (osim smoga), smeta odnos građana prema svom okruženju - prvenstveno apatija i kritizerski odnos.

Pregledajući ono što smo objavili u protekloj godini i malo pre toga, motiv koji se najčešće ponavlja je -spomenik Stevanu Filipoviću na Vidraku.

Nemanja Mirković je filmski, TV i VEB reditelj. Rođen je 24. aprila 1979. godine u Valjevu [tada SFRJ – sada Republika Srbija]. Osnivač je PARADOKS grupe. Oženjen Jovanom, sa kojom ima sina Mihaila.

Sandra Sofronić (1977), profesor srpskog jezika. U slobodno vreme istražuje zaboravljeni jezik, koji ceo svet zna - govor analognih treptaja. U svako doba dana i noći majka.

Po rođenju i opredeljenju Valjevka. Kako je u Valjevu od deteta bila na sceni kroz folklor, takmičenja u recitovanju, predstave dramskog studija, inficirala se poslom koji uključuje javnost. Sada radi na portalu Djurdjevak.com i u saradnji sa "ASmedia" realizuje intervjue koji imaju za cilj afirmaciju talentovanih i kulturnih ljudi. 

Trenutno na radu u pečalbi, na Petom Puku, u organizaciji Caritas Valjevo na poziciji asistenta za humanitarna pitanja i menadžera projekta. U slobodno vreme, kog je jako malo, urednik web portala www.ugradu.info, privatni preduzetnik i predsednik udruzenja Dobri ljudi.

Rođen 1985. godine u Valjevu, sa  devet godina počeo da svira violinu u Muzičkoj školi “Živorad Grbić” a od 15. godine svira kontrabas i bas gitaru. Nakon studija na Pravnom fakultetu u Beogradu i daljeg bavljenja muzikom vraća se u Valjevo kako bi se bavio advokaturom. Sa valjevskim jazz muzičarima formira akustični jazz trio i kvartet, a 2014.godine nastaje Uros Spasojevic Project, projekat autorske fusion contemporary jazz muzike. 

Tamara Jakovljević (rođena 1989. u Valjevu), završila je Valjevsku gimnaziju. Novinarstvom je počela da se bavi na drugoj godini studija, kao stipendista Grada Beograda i produkcijske kuće „Mreža“ u okviru „TV Akademije“ (2010). Nagrađivana za poeziju, autorka tri knjige pesama. Dobitnica nagrade za kratki dokumentarni film „Dobrila“ (Andrićgrad, 2014.) Magistrirala na Fakultetu organizacionih nauka 2014. i stipendista Moskovkse škole novog filma (Moskva, 2014/2016).

Nikola Zdravković rođen je 1990. godine u Valjevu gde je završio osnovnu i srednju muzičku školu “Živorad Grbić” u klasi profesora Dimitrija Tomića. Sa nepunih sedamnaest godina upisuje Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu u klasi profesora Aleksandra Serdara, u čijoj klasi je i diplomirao i završio master studije sa najvišom ocenom. Trenutno je student treće godine doktorskih studija u istoj klasi. Radi kao klavirski saradnik na duvačkom odseku u MŠ „Kosta Manojlović“ u Zemunu.

Marija Tešanović, rođena u Valjevu 12. marta 1990. Tokom studija je bila saradnik Narodnog muzeja i Muzeja afričke umetnosti u Beogradu, kao i stipendista opštine Osečina. Dve ljubavi - prema arhitekturi i Valjevu je spojila u završni rad gde se bavila transformacijom Valjeva iz kasabe u evropski grad. 

Predrag Milovanović je student Arhitektonskog fakulteta i Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i učenik muzičke škole "Mokranjac" u Beogradu, na odseku za solo pevanje.

Sagovornike „Kolubarinog“ upitnika tokom 2015. pitali smo koji bi restoran ili kafanu izabrali za slavlje. Evo njihovih odgovora. Zaključak: Koliko karaktera, toliko kafana.

Rođena 1968. godine u Valjevu gde je završila оsnovnu školu "Žikica Jovanović Španac" i Valjevsku gimnaziju. Diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu. Od 1996. volonterski radila i bila aktivna u Društvu za cerebralnu paralizu Valjevo. Od 2009. koordinatorка Kluba osoba sa invaliditetom "Korak napred", a od 2014. godine na mestu pomoćnice gradonačelnika za socijalna pitanja.

Rođen 9. maja 1989. godine u Valjevu. Diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti 2014. godine, u klasi red. prof. Milete Prodanovića. Trenutno student doktorskih studija na istom fakultetu.

Dragan Todorović, rođen u Valjevu, 1956. Iz Valjeva nije mrd'o. Novinar nedeljnika „Vreme“. Član NUNS-a i Srpskog književnog društva. Ima četiri knjige izabranih tekstova. Izdvaja poslednju, karakternog naslova, „Nije narod sapun da se potroši“. Dobitnik priznanja „Valjevac ličnost godine“ Revije Kolubara za 2000. godinu.

U karijeri je bio profesor, dekan, ministar sporta, organizator matematičkih škola i takmičenja. Istaknuti direktor Valjevske gimnazije u više navrata. Aktivan igrač valjevskog „Metalca“ i šabačke „Metaloplastike“ od 1966. do 1988. Vezan za rukomet do danas.

Aleksandar Ilić (1981, Valjevo), prozni pisac. Koautor je romana "Srpski psiho" (2007) i autor romana "PR" (2014). Romani i priče su mu prevođene na poljski, grčki i makedonski jezik. Knjiga "PR" u središtu pažnje ima internet i društvene mreže, odnosno, kako izdavač kaže, to je "roman o ljubavnom trouglu koji istražuje granice ljubavi i beskonačnost interneta."

Dizajner, arhitekta, scenograf, karikaturista. Rođen 1961. u Valjevu. Završio Valjevsku gimnaziju 1980, diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Član ULUPUDS-a od 1990, status slobodnog umetnika stekao 1991.

Ivan Nastić je vlasnik agencije Wild Serbia, organizator tura, manifestacija i skupova za građenje timskog duha. Speleologijom je počeo da se bavi 2000. godine. Spustio se u najdublju Zemljinu jamu, znanu imenom Krubera Voronja u Gruziji 2010. godine.

Šteta je što Valjevo više nema...? Valjevaca starog kova i specifičnog gradskog duha, na kome su nam nekada jako zavideli. Nema više te vedrine, duhovitosti, dobrodušnosti, a ni šarma po kome ovaj grad dugo beše prepoznatljiv.

Irena Blagojević je diplomirala flautu na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu i do 2000. ozbiljno gradila karijeru flautistikinje radeći istovremeno i kao profesor flaute. Tokom ličnog i muzičkog sazrevanja, postepeno se pevanje nameće kao prvi izbor i najprirodniji put da se lično izrazi.

Kolubarin upitnik je nova, kratka forma koja kroz nekoliko konkretnih pitanja otkriva šta je to što Valjevce čini Valjevcima - njihove uspomene, omiljena mesta u gradu i okolini, želje i nadanja za bolji grad i život u njemu. Sklapamo novu sliku Valjeva