Iz Brangovića se do Šarenog Platna spušta dobro obeležena pešačka staza, nudeći veličanstvene vizure i šetnju kroz arheološki lokalitet gde se ponešto može i videti, a još više zamisliti.

Građane koji vrednuju sve što su Kolubarske uradile za sve nas od 2014. godine pozivamo da na koji god način mogu pomognu ovoj maloj i hrabroj redakciji. 

Profesorka predmeta iz oblasti istorije umetnosti, likovne kulture i istorije civilizacije u Valjevskoj gimnaziji, rukovodilac foto sekcije, organizuje i vodi javne tribine iz oblasti istorije umetnosti i kuture, organizuje školske izložbe. Na ovogodišnjem beogradskom sajmu obrazovanja EDUfair dodeljena joj je nagrada Omiljeni profesor Srbije.

Valjevo je krajem 19. i početkom 20. veka bilo 'avokatski grad', a za oficira mladoženju izabranica iz advokatske kuće bila je izuzetno dobra, ako ne i najbolja 'prilika'.

Facebook stranica Šta je valjevski, koja se na duhovit način već nekoliko godina bavi valjevskim fenomenima, neka je vrsta valjevskog Njuz.neta. A jedna od čestih tema je hrana.

Na večerašnjem, trećem valjevskom protestu “1 od 5 miliona”, govoriće Luka Tripković, slikar i pisac rođen u Valjevu. Za Reviju Kolubara objašnjava svoje motive za aktivno učešće na ovom skupu. 

U šarmantnom putopisnom filmu"Put u Italiju" dva Britanca stižu kolima u Rim i, isprepadani svime što im se na ulicama desilo, jedan kaže: "Rim je imao jedno dve hiljade godina da sredi svoj saobraćaj". Ali nije. Valjevo postoji jednu trećinu i nešto preko kraće, i njegovi problemi sa sobraćajem su neuporedivi sa rimskim. 

Rođen u Valjevu 1985. godine. Završio Valjevsku gimnaziju, društveni smer, a uporedo nastavio muzičko obrazovanje, neformalno, učeći klavir, kontrabas i na kraju bubnjeve. Završio Mašinski fakultet univerziteta u Beogradu. Radio u Krušiku, Tehničkoj školi i na Visokoj tehničkoj školi u Valjevu. Ima nekoliko hobija, izdvaja ribolov i skijanje kojim se bavi više od 25 godina. U mladosti, trenirao fudbal i košarku.

Smrt proslavljenog reditelja Dušana Makavejeva, čiji je film „W.R. Misterije organizma“ iz 1971. nezvanično, ali faktički bio zabranjen do kraja osamdesetih, povod je da se setimo i stvaralaca čiji je život i rad imao veze sa Valjevom, a koji su u ovom gradu trpeli različite oblike cenzure, pa i sudske procese, i o čemu je kasnije pisano i u stranoj štampi i u memoarskim knjigama.

Rođena i odrasla u Valjevu. Posle gimnazije upisala francuski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Živi u Beogradu i radi u Centru za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta) gde prati izbore i broji preletače.

Nekad je zimi lepo i u Valjevu: bar u godinama pre Velikog zagađenja. Ili kad se sećanja pomešaju sa zaboravom i oboje nostalgijom ili idealizovanjem.

Svodeći ovu godinu, podsećamo se nekih od poruka koje su učesnici naše rubrike Kolubarin upitnik uputili nadležnima

Još jedna kolektivno teška godina je uskoro za nama. Donosimo izbor onoga što smatramo da ju je obeležilo. Zabeležili smo, ipak , i neke lepe stvari na nivou grada koje su, van ličnih radosti, doneli dašak pozitivne energije.

Diplomirala i doktorirala astrofiziku na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde od 2011. godine radi kao naučni saradnik. Od 2012. godine sa porodicom živi u Kraljevu. Na programu astronomije u Istraživačkoj stanici je povremeni stručni saradnik. 

Inženjer informacionih sistema, diplomirao na FON Beograd, preduzetnik, inspirator porodično-prijateljske inicijative #daValjevoprodiše, muž i otac dve divne devojčice. Proputovao dosta, ali i dalje lokalpatriota, grešio mnogo ali i dalje na pravom putu.

Suzana Radovanović – Perić. Direktorka MŠ “Živorad Grbić”, prva violina prvog valjevskog gudačkog kvarteta “MISS”, članica tria “MiSS”, pokretač raznih inicijativa i projekata na polju umetničke muzike u gradu

Među Valjevcima iz svih krajeva ističe se po svima spoljnim osobinama jedan običan red ljudi koji se između sebe zove zanimljivi ljudi. Retki su ispitivači koji će moći i umeti zapaziti ove ljude; oni se ne vide i ne ističu izvan obične sredine; oni rade i stvaraju i zato se ovlašnim posmatračima čine kao najobičniji ljudi.

Rođen u Valjevu 1988. Završio Valjevsku gimnaziju, a zatim u Beogradu na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja završio i master studije i dobio zvanje Master profesor sporta i fizičkog vaspitanja. Vaterpolom se bavi od desete godine; radio u VK Valisu sa mlađim kategorijama, nakon čega je otišao da radi u Galatasaray.

Sela Klinci – jedno u okolini Valjeva, drugo na poluostrvu Luštici, u Boki, imaju - istorijski - više od zajedničkog imena. O tome saznajemo u knjizi „O Valjevu i Šapcu“, Ljubomira Pavlovića, koju je Radio Valjevo izdalo 1990. godine.

Prvi vikend oktobra je već godinama prilika da se na Divčibarama, osim u lepoj šetnji i bojama rane jeseni, uživa i u svemu u vezi sa gljivama

Jovana Jokanović, rođena 1987. u Valjevu, gde je završila osnovnu školu i Gimnaziju, a zatim osnovne i master studije Fakulteta Organizacionih Nauka (FON) u Beogradu. Potiče iz rukometne porodice, tako da je prve rukometne korake napravila u Metalcu, a 2006. se seli za Beograd i nastavlja karijeru. Od 2015. do 2017. igrala je za Salerno u Italiji.

Nevena Nikolić, flautistkinja, jogina i meditantkinja. Edukuje mlade i stare svim ovim veštinama koje praktikuje. Proučava isceljujuće zvuke tibetanskih posuda a interesuju je samospoznaja, drevne mudrosti istoka i načini kojima može običnom, savremenom čoveku pomoći na putu ka ispunjenijem, srećnijem i zdravijem životu.

Rođen u Valjevu 1987, gde je završio Gimnaziju (specijalizovano matematički smer), a nakon toga osnovne i master studije na Elektrotehnčikom fakuktetu u Beogradu. Aktivno se i dalje bavi košarkom, a prve korake napravio u Metalcu i Gimnazijalcu. Prvi profesionalni ugovor, sa 18 godina potpisao za OKK Beograd, i te četiri godine i studirao i igrao košarku u Prvoj ligi Srbije.

Rođen 1987.godine u Valjevu, gde je završio Tehničku školu, a zatim studije u Beogradu na Visokoj građevinsko-geodetskoj školi. Jedan od osnivača i predsednik kluba ekstremnih sportova.

Inspirisani tekstom Lajkovac u "Jadranskoj straži" objavljenom na portalu Lajkovac.net u aprilu, rešili smo da se o ovoj organizaciji i ovom događaju malo više informišemo i vidimo kako je izgledalo kada nam je Jadran, na neki način, pre 85 godina bio bliži nego danas.

Rođen i odrastao u Valjevu. Nakon Valjevske gimnazije završio osnovne i master studije na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Zajedno sa prijateljima organizuje Mountain Music Fest na Divčibarama. Živi i radi u Beogradu.

"Kad dođeš na planinu Povlen, pogledaš njene smaragdne šume, cvetne livade kako se nestvarno njišu na vetru, senke oblaka kako klize po zelenom tepihu, čuješ ptice, okusiš vodu, udahneš vazdu i vidiš sa vrha pola Srbije, pomisliš da je još davno došlo do zablude i da je raj bio smešten baš ovde"

Stepenice kod manastira Ćelije – njih 930, duge 600 metara,  150 metara visinske razlike - izazov su koji je u neposrednoj blizini grada i koji možete koristiti da testirate svoju volju i fizičku spremnost. I da unapredite i jedno i drugo, naravno.

Nekadašnja ulica Žikice Jovanovića Španca. Nekadašnja istoimena osnovna škola. Nekadašnja deca, dvorišta, pioniri i časovi saobraćaja.

Rođen 1967. godine u Mionici. Studije glume diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Petra Banićevića.

Foto zapis sa prvog Valjevskog polumaratona održanog 10. juna.

Prema podacima koje je Republički zavod za statistiku objavio ovih dana, možemo da zaključimo: Valjevo je grad sredovečnih, prosečan životni vek je 75 godina, tendencija broja stanovnika je opadajuća. Prema podacima, porasli su i zaposlenost i zarade od 2015. do 2017. godine (!).

Rođen u Valjevu 1990. godine, gde je završio osnovnu, kao i srednju tehničku školu. Petničar. Diplomirao na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu na odseku za informacione sisteme. Deo studija, preko akademskih razmena, završio u Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji. Trenutno živi u Irskoj i radi u Google-u kao Account Strategist za tržište Velike Britanije, savetujući tamošnje partnerske marketinške agencije.

Ana Marković je rođena 1994. godine u Valjevu. Apsolvent je na Univerzitetu Singidnum na smeru poslovna informatika. AIESECovac, član iRevolucije, koorinatorka i jedna od pokretača Startit Centra Valjevo. Velika zaljubljenica u tehnologiju i marketing.

Nekako me savest pritiska već par godina jer se do sada nisam pozabavila onim što je Valjevcima podario naš zemljak – Milovan Glišić.

Završio Medicinski fakultet u Beogradu, od 2001. godine zaposlen u OB Valjevo. Godine 2006. završio specijalizaciju iz pneumoftiziologije. Član Srpskog lekraskog udruženja i trenutno je sekretar njihove podružnice u Valjevu. Član Respiratornog udruženja Srbije. 

Student druge godine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Predsednik istraživača od 2015. godine.Bio član Omladinske pozorišne scene Centra za kulturu Valjevo, dečijeg crkvenog hora “Hadži Ruvim” i Svetosavske omladinske zajednice.

Dragan Krunić se fotografijom bavi preko dve decenije. Iskustva kao foto-reporter stekao je sarađujući u Blicu i Večernjim Novostima, Glasu javnosti. Radio je i u Radio Valjevu i Omladinskim novinama NON.

Valjevo se poslednjih godina ne pojavljuje često u štampi susednih zemalja. Metalac, Gorenje, povremeno kao grad porekla Miloša Teodosića, rehabilitiacija Kalabića, poneko nevreme – i to je, uglavnom, to.

Prošlo je 15 godina od smrti Zorana Đinđića. Nalogodavci njegovog ubistva nikada nisu otkriveni. Ko se radovao, ko je imao koristi, ko je pobegao – to znamo. Posledice takođe znamo.

U kafiću Laki Beut (Vlade Danilovića 48), nedeljom uveče u 20.00 časova, održava se kviz koji se bliži svom dvadesetom izdanju. Od Nove godine ovaj događaj ima i humanitarni karakter

...Tako je Real Madrid osvojio svoju šestu titulu, dok je ovo bilo prvo i dosada jedino finale Kupa evropskih šampiona koje je igrao Partizan. A onda se na terenu našao i Dobrosav Petrović Valjevac.

Aeroklub u Valjevu osnovan je pre 85 godina, 1. januara 1933. godine.

Branko Popović je rođen 1981. godine u Valjevu. Tokom studija na Berkli koledžu, kreirao je svoj sopstveni stil sviranja. Diplomirao je u avgustu 2013. Bubnjarski institut, prvu i jedinu školu bubnjeva u Srbiji koja radi po programu Berkli koledža, osniva 2015. godine.

Na izložbi “Ka konkretnoj/betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948-1980”, koja će u drugoj polovini godine biti organizovana u njujorškom Muzeju savremene umetnosti (MoMA), biće prikazan i Sava centar, delo arhitekte Stojana Maksimovića, nekadašnjeg đaka Valjevske gimnazije.

Drugi serijal fotografija Valjeva u (daljoj ili bližoj) prošlosti i sada. Jedna lokacija, dva fotografska zapisa, vreme koje prolazi i grad koji se menja i prilagođava. Parada Crvenog krsta, kafana pretvorena u banku, protest u Karađorđevoj ulici, restoran koji polako postaje hotel, most na Kolubari.

Za početak, sećam se uhera. Jedne od prvih fascinacija tehnikom. Znam da generacijama koje su sada in treba podsećanje ili objašnjenje i šta je kasetofon. No, pre toga bio je uher.

Revoltirana činjenicom da je zimsko zagađenje u Valjevu već godinama izuzetno visoko, valjevska porodica Petrović odlučila je da nešto preduzme.

U nastavku pregleda odgovora u Kolubarinom upitniku, bavimo se temom: Na koga bi Valjevo trebalo da se ugleda? Neki od odgovora podsećaju da bi grad mogao da se ugleda na sebe iz nekih prošlih vremena, dok drugi predlažu modele gradova iz bližeg ili daljeg okruženja.

Rođen u Sarajevu 1982. godine. U Valjevu, gde je završio osnovnu školu i Valjevsku gimnaziju, živi od 1992. godine. Diplomirao geografiju na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Sa osnovnim znanjima iz ove nauke upoznaje učenike u četiri valjevske škole. Samostalni odbornik u Skupštini grada Valjeva, aktivista udruženja LOKALNI FRONT VA...

Da bi građani mogli da se bore za svoja prava najpre moraju da znaju koja su njihova prava zaključak je Istinomer foruma pod nazivom “Šta sve (ne)možeš u Srbiji kada si građanin?" održanom večeras u Valjevu u organizaciji CRTE, Istinomera i Fondacije Fridrih Ebert.

Dragan Stanković Lidža: Rodjen u Valjevu 1966. godine. Zavrišio srednju Ekonomsku u Valjevu i Ekonomski fakultet u Beogradu.

Arhitekte Milenija i Darko Marušić svojim stručnim radom u poslednjih pedesetak godina na poseban način obeležili su arhitektonsku scenu u Srbiji. Za zajednički rad dobili su najviša profesionalna i društvena priznanja i nagrade, među kojima se izdvaju nagrade Grada Beograda – Oktobarska 1981. i Aprilska 2012. godine i Velika nagrada Saveza arhitekata Srbije za celokupno stvaralaštvo, 1993 godine.

Prohodala sam na Vidraku, u parku kod spomenika Stevanu Filipoviću... Ili mi se bar tako utkalo u sećanje, kroz kazivanje moje majke...Seća se, očajna je bila jer to dete gde spustiš tako sedi, igra se i brblja, usta ne sklapa... Ali, od prvih koraka ništa! E, onda od tog prohodavanja do dana današnjeg - stajanja nema... Akcija, akcija, akcija...

Scenaristkinja i režiserka Staša Koprivica (čija je predstava “Priča se po gradu” početkom novembra gostovala pred prepunom salom Doma kulture), postavila je 23. oktobra na tviteru pitanje: “Po vašem mišljenju - koje je najlepše ime nekog grada ili sela u Srbiji?” Precizirala je da joj je ovo istraživanje potrebno za novi scenario.

U Građansku kasinu, kafanu koja se nalazila na uglu gde je danas biblioteka, zalazili su većinom prosvetni radnici, a i oficiri. U njoj se krajem 19. veka održavalo i po neko predavanje. U njoj je radio i prvi „tancšul“ (škola igranja) u Valjevu. Većina valjevskih građana zbog pojave prvog tancšula, skandalizirala se i zgražavala.

Novinar TV VA Plus

Idilična jesen u Donjem Taoru, na obroncima Povlena, pre nekoliko godina.

I eto, živimo stvarnost u kojoj kritička misao, i ako je ima – može se čuti i pročitati tek ponekad, ponegde.. Onaj ko digne glavu i ne dozvoli utapanje – na sve načine bude ometan, onemogućavan do konačnog nestajanja iz etra...

Slavica Sabo Tripković, rođena u Valjevu početkom 70-tih. U Gimnaziji bila programer, iz elektronske obrade podataka nije postojao zadatak koji nije umela da reši. Iz straha da radoznali duh neće moći da sedi ispred kompa od devet do tri i programira upisala novinarstvo. Koliko je sati znatiželjni duh proveo ispred kompa kucajući dosadne izveštaje sa besmislenih konferencija za novinare ne sme da pretvori u godine.

Prenosimo jednu lepu ideju iz Slovenije: jezero Bohinj i njegova okolina uređuju se, uz angažovanje lokalne samouprave i turističke organizacije, i u okviru akcije „Usvojite bohinjsku klupu“.

Rođena u Valjevu 1978. godine. Završila Gimnaziju u Valjevu, potom Prirodno – matematički fakultet u Novom Sadu. Pravljenjem lutaka se bavi od 2010. godine. Istražuje različite forme lutkarstva. Neprekidno se usavršava i uči. Raduje se stvaranju svake nove lutke.

Tamara Aćimović, rodjena u Valjevu 1979., diplomirala filmsku režiju u klasi Miloša Radivojevića. Autor je nekoliko kratkih igranih filmova i angažovana u brojnim edukativnim projektima. Trenutno živi na relaciji New York - Los Angeles.

Drugi Mountain Music Fest održan je u subotu 19. avgusta na ski stazi Crni vrh na Divčibarama.

Tih ranih 80-tih Majkl Džeksonov Triler se vrteo na radiju, Kukurevka ga je puštao pre bioskopskih projekcija i ceo album je odzvanjao po komšiluku non-stop bar jedno dve godine od kako je izašao, ponajviše zahvaljujući Kvinsi Džonsovom magičnom dodiru. 

Preminuo je Petar Pajić, pesnik i prozni pisac. Rođen je u Valjevu, 6. oktobra 1935.

Tamo nekih sedamdesetih i ranih osamdesetih život se vrteo oko obdaništa preko puta, u čijem dvorištu se posle radnog vremena okupljala družina: Komunalac i Merac, Flok i Peđa, Goran i Cica, Gane, Peđa Klempa i ja sa jedne, i Zvonko i Vlaki, i Goca i Nataša sa druge strane naše male jednosmerne ulice u centru grada.

Jedan od bisera u lancu valjevskih planina - Maljen, u serijalu fotografija nastalih pre desetak godina, tokom Povlen relija.  

U gimnazijskim danima imali smo školski orkestar "Plavi dečaci" (ime od obaveznih, teget plavih školskih bluza) u kojem su bili Voja (saksofon i klarinet), njegov brat Dule (truba), Cale (harmonika), Šobot (bubnjevi), Maksa (kontrabas) i, kao pojačanje, Vojkan Điniđić (gitara). Za nju nije bilo pojačala, pa smo iz zbornice uzimali stari dobri "filipsov" drevni radio-aparat.

Ponet željom da kažem što više, idući možda i u nebitne detalje, u prvom tekstu o svom odrastanju u Valjevu izostavio sam biva ono najvažnije - atmosferu i brojne drugare iz tog vremena. Ajde da ispravimo...

Valjevskom kaldrmom ‘odam od jeseni 1954, kada smo se doselili iz Ljiga.

Rođen u Valjevu 1989. Trenutno je doktorand finansijske matematike i računarstva na Univerzitetu u Upsali (Švedska), i stručni saradnik i koordinator programa u oblasti računarskih nauka u Istraživačkoj stanici Petnica.

Govoreći u svojoj knjizi „Jazz u Srbiji 1927-1944“ (iz 2011. godine) o istoriji džeza u predratnom periodu, vrsni džez muzičar Mihailo Miša Blam (1947-2014), pisao je i o Valjevu tog doba. Povodom ovogodišnjeg Valjevskog jazz festivala prenosimo odlomke koji se tiču našeg grada

Treća po redu „Povlenska sremušijada“ biće održana u subotu 13. maja u Donjem Taoru.

U Tirani, već od aerodroma „Majka Tereza“, po palmama i drugom mediteranskom rastinju shvatate da je more dosta blizu. Uz sunčano vreme i temperaturu od dvadeset i nešto stepeni, i planine u okruženju, pomišljate da bi ovo bilo veoma lepo mesto za život da je istorijski imalo više sreće. Ali nije. 

Generacije Valjevaca dolazile su na Mejinu česmu kao izletište. Bila je povod brojnim projektima uređenja obala Gradca ali je, i pored toga, polako je zaboravljana. Svi apeli da se obnovi, osveži i spreči zagađenje nisu imali odjeka, sve do aprila 2017. godine.  

Na Uskrs, u nedelju 16. aprila 2017. godine, preminuo je dr Darko Marušić, arhitekta i profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Nekadašnje Dragojlovića sokače, potom Cara Lazara je ulica koja spaja Dušanovu i Radničku, predratnu ulicu Braće Nedić. Formirana je početkom dvadesetog veka kada su valjevski niži činovnici, žandari, železničari, majstori... na placevima na Dragojlovića imanju podigli prve kuće

Rođen u Valjevu, u julu 1982. godine. Učio Valjevsku gimnaziju i diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Zaposlen u Građevinskom privrednom društvu KEJ iz Valjeva kao izvšni direktor. Kao student aktivan u Društvu istraživača. Trenutno se interesuje i radi na unapređenju i promociji Divčibara i Petnice i njihovih turističkih, prostornih i ekonomskih potencijala. 

Igra, sloboda kretanja, avanture, po neko tiho bekstvo od kuće, pa povratak, tek da roditelji ne primete, oskudica koja nije smetala, komšijska solidarnost i vesela lica naših majki, puna nade u lepu i sigurnu budućnost, bili su naš svakodnevni, sigurni duševni prostor.

Aleksandar Milijašević, rođen 1972, pravnik, od 1999. Aktivan u nevladinom sektoru, prvo u Odboru za ljudska prava Valjevo, zatim Dijalogu.

Rođen u Valjevu, 1983. godine. Diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na slikarskom odseku, 2008. godine. Završio specijalizaciju iz oblasti slikarstva na Visokoj školi lepih umetnosti u Atini.

Novinar. U TV Valjevo Plus od februara 2014 - direktor, novinar, voditelj, administrativac ...

Devedeset godina od početka organizovanog igranja tenisa u Valjevu

Film “Arijus van Tinhoven – Valjevski Holanđanin” autora Slobodana Rakovića biće premijerno prikazan u ponedeljak 13. februara u velikoj Sali Centra za kulturu Valjevo (u 19.30).

U našoj novoj rubrici „Odrastanje u Valjevu“ otvaramo temu detinjstava i mladosti provedenih u Valjevu, i pokušavamo da sklopimo sliku sastavljenu od delića sentimentalnog vaspitanja, bespogovornih autoriteta, uvek izazovnih istorijskih momenata, drugara za ceo život i, svakako, još mnogo toga.

Jedno mesto, dve kafane i dve prodavnice. Trenutno stanje – prodaja kozmetike. Ali mi ćemo o kafanama, nekadašnjim.

Prethodnih meseci počelo je snimanje igranog filma 'Ljubovijski odred 1914', ratne drame o herojima Petog pešadijskog puka 'Kralja Milana Prvog' iz Valjeva

Tim arhitekata Milana Maksimovića i Dragana Marčetića, docenata na beogradskom Arhitektonskom fakultetu, pobedio je na arhitektonskom konkursu za rešenje nove zgrade Beogradske filharmonije u bloku 13 na Novom Beogradu. Milan Maksimović (1970) rođen je u Valjevu, gde je završio osnovnu školu i maturirao u Valjevskoj gimnaziji.

Priča o jednoj od retkih i danas živih starih valjevskih kafana.

Pregledajući ono što smo objavili u protekloj godini i malo pre toga, motiv koji se najčešće ponavlja je -spomenik Stevanu Filipoviću na Vidraku.

Kolekcija putokaza, znakova, obaveštenja nastala u šetnjama po selima i planinama Valjevskog kraja.

U potrazi za jelima našeg kraja naišli smo i na ovaj recept iz jula 2016. Pustite da vas inspiriše obilje i šarenilo povrća.

Redakcija Radio Valjeva je 1979. godine objavila knjigu odabranih priloga iz svog programa posvećenog kulturi, emitovanih u deceniji pre toga.  U pitanju je zanimljiv primer kombinovanja audio medija i štampane publikacije, zanimljive za čitanje i danas.

Ova kafana, na uglu Vuka Karadžića i Železničke ulice, podignuta je u prvoj deceniji XX veka odmah do Železničke stanice i pruge uzanog koloseka, na placu gde se nalazilo gradsko smetlište.

Medijsko stvaralaštvo troje Valjevaca – i to u pisanoj, televizijskoj i likovnoj formi – dobilo je značajna priznanja u proteklih mesec dana.

Kolekcija recepata iz Valjeva i Valjevskog kraja puni se ukusnim jelima koja nalazimo na različitim mestima. I ovog puta predstavljamo jedan zanimljiv predlog objavljen na sajtu Recepti.

Kafanu / hotel „Pariz“ je otkupio u osmoj deceniji XIX veka poznati valjevski trgovac Tiosav Blagojević, kao i sve imanje. Zgradu je porušio i podigao novu kafanu, sa svetlim prozorima i mnogo višim plafonom, i nazvao je „Srbija“. 

“Mionica je varošica, ima jednu glavnu ulicu u kojoj se često održavaju vašari i gde se nalazi čuvena "Kevića kafana", u kojoj se dešavaju sve važne stvari. Mioničani su vredni, šaljivi i pošteni ljudi, uvek ponosni i spremni da brane rodni kraj.”

Među 46 članova Udruženja antifašita Grada Zagreba u Užice je došao učesnik Narodnooslobodilačkog rata - Šime Mudrovčić, rođen u Otočcu, iz Like, borac Šeste ličke proleterske divizije `Nikola Tesla` koja je oslobađala zapadnu Srbiju. I Valjevo je ostalo u sećanju.

Dve fotografije Valjeva, snimljene između 1928. i 1947. godine, deo su foto kolekcije Etnografskog muzeja u Ljubljani dostupne na Internet sajtu ove ustanove.

Sa portala o gastronomiji i putovanjima “Ja u kuhinji” prenosimo priču o poseti valjevskom kraju, odnosno Povlenu, i jedan recept ovog podneblja (koji smo ranije već pominjali u gastronomskoj slici našeg kraja). Sve upotpunjeno odličnim fotografijama.

Blok Hajduk Veljka u Valjevu neki drugovi preimenovaše u Naselje Milivoja Bjelice. Za ovaj deo Grada, čuvenih Zlokućana, u narodu se ipak zadrža kraći naziv – Blok.

Izložba fotografija”Bukvar prirode – planine  valjevskog kraja” majstora fotografije Miroslava Jeremića biće otvorena u utorak, 4. oktobra u Narodnom muzeju u Valjevu (u 19 časova). Fotografije iz različitih perioda biće zastupljene na izložbi, a kako nam autor kaže, priroda je, uz ljude, glavna tema njegovog interesovanja.

U rubrici Gastro obično vam predstavljamo recepte iz Valjevskog kraja. Ovaj kolač, međutim, našli smo na Njujork Tajmsu. Ipak, kako je sezona šljiva, a naš kraj poznat po ovoj voćki, prenosimo ne samo recept, nego i priču o njemu.

Valjevo i okolina bogati su vodama, pa i izvorišta, javnih česama i fontana ima dosta. Revija Kolubara pisala je u serijalu „Vode valjevskog kraja“ u jesen 2003. godine o vodnom bogatstvu u vidu reka, potoka, jezera, a Ljiljana Ljiljak posebno je obradila temu česmi i fontana u gradu.

Zoran Kojčić, filozof, autor i biciklista iz Vukovara, napravio je ovog leta biciklističku turu po zemljama regiona i, u okviru nje, posetio i Valjevo. O ovome je pisao za magazin Buka. Prenosimo deo teksta o konceptu ovog uzbudljivog putovanja, kao i odlomak o poseti Valjevu.

Obilazeći Srbiju gledam gradove, varošice, sela, čamotinju i bedu, izlokane puteve, zagađene reke, neožbukane kuće, šizofrene vile lokalnih tajkuna, kockarnice i kasina, vozne parkove siromašnih opština, i nije mi jasno kako i dalje postoji kritičan procenat građana kojima je sve jasno, koji nisu pod hipnozom, ali ćute.

Poslužite posutu sa malo šećera u prahu ili sa sladoledom od vanile ili po želji.

U Valjevu poznatija kao Beograd kafana. Nalazila se na uglu Karađorđeve i Ha­jd­uk Veljkove gde je prethodno bila kafana «M­ali Beograd». Vlasništvo Spasoja Ra­do­v­ića, rodom iz Gornje Vranjske kod Bi­le­će, koji je prethodno izvesno vreme radio u Americi. Umro je 1931. godine.

Prva knjiga Ivana Drpića, istoričara umetnosti rođenog u Valjevu, “Epigram, umetnost i pobožnost u poznoj Vizantiji", objavljena je ovih dana u izdanju prestižnog akademskog izdavača Cambridge University Press.

Letnji pregled mudrolija sa Tvitera: Kratke beleške o ljudima, uživanjima, hrani, ali i o stvarima koje bi trebalo srediti u Valjevu i oko njega.

Najintenzivnije se u varoši živelo pre podne, između deset i dvanaest sati. U to doba dana stari deo grada – čaršija, trgovinsko-zanatski centar, dobijao je puna obeležja poslovne zone u kojoj se kretao najveći broj ljudi, prodavala i kupovala roba, zalazilo u kafane radi sklapanja posla.

Po struci diplomirani ekonomista, ali je život odveo na drugu stranu. Od 2006. godine u fitnesu. Radi kao fitnes instruktor grupnih programa. Od oktobra 2015. god ima svoju grupu koja se zove “Vežbam sa Suzy”.

Magazin Nedeljnik objavio je ovog juna posebno izdanje “100 ljudi koji su promenili Srbiju”. Izdvajamo ličnosti o kojima su pisali, a koje su rođenjem ili stvaralaštvom vezane za Valjevo i Valjevski kraj.

Po rođenju i opredeljenju Valjevka. Kako je u Valjevu od deteta bila na sceni kroz folklor, takmičenja u recitovanju, predstave dramskog studija, inficirala se poslom koji uključuje javnost. Sada radi na portalu Djurdjevak.com i u saradnji sa "ASmedia" realizuje intervjue koji imaju za cilj afirmaciju talentovanih i kulturnih ljudi. 

Prethodnog vikenda u Valjevu je održan Open Minded fest. Ovaj događaj izazvao je velike kontroverze u gradu. 

Valjevo ima sreću da grad i njegova okolina obiluju vodama - veoma bitno u svim, a posebno u letnjoj sezoni. Na nama je da te vode čuvamo i u njima uživamo.

Najnoviji pregled onoga što tviteraši pišu o Valjevu donosi osvrt na komunalne i meteorološke probleme, lepotu Valjevki, političke fenomene, gastronomiju, želju za putovanjima i zanimljive (mada neproverene) istorijske činjenice.

Drugi deo priče o valjevskoj braći - muzičarima.

Fotografije Drage Spasić, glumice i operske pevačice rođene u Valjevu, koje smo posredstvom Europeane našli na stranicama austrijskog univerziteta u Gracu, povod je da se podsetimo ove istaknute sugrađanke. Na novosadskom Limanu jedna ulica nosi njeno ime, dok je Valjevo nema.

Izložba „Kolubara, Valjevo, Valjevci“, otvorena sinoć u galeriji „Plato“, u saradnji sa Matičnom bibliotekom „Ljuba Nenadović“, predstavlja deo fotografske arhive Revije Kolubara. 

U najnovijem pregledu onoga što korisnici Tvitera pišu o Valjevu i Valjevskom kraju, donosimo osvrte na aktuelna dešavanja, dovitljive ili kritičke beleške, istorijska podsećanja i zapise o lepoti prirode.

Sarajevsko Oslobođenje objavilo je nedavno tekst profesora dr. Hasana Balića o partizanskoj olimpijadi organizovanoj 1942. godine na oslobođenoj teritoriji u Foči, na kojoj su zapaženu ulogu imali i valjevski fudbaleri-partizani.

Novinarka i urednica Dnevnika 3 RTS, Jelena Obućina, našla se na meti napada Dragana Vučićevića, urednika tabloida Informer.

Rođen 1985. godine u Valjevu, sa  devet godina počeo da svira violinu u Muzičkoj školi “Živorad Grbić” a od 15. godine svira kontrabas i bas gitaru. Nakon studija na Pravnom fakultetu u Beogradu i daljeg bavljenja muzikom vraća se u Valjevo kako bi se bavio advokaturom. Sa valjevskim jazz muzičarima formira akustični jazz trio i kvartet, a 2014.godine nastaje Uros Spasojevic Project, projekat autorske fusion contemporary jazz muzike. 

Treći maj je Svetski dan slobode medija. U mnogim teškim periodima, pa i ovom, za rad medija i novinara, Valjevo je imalo i ima dobre novinarke i novinare.

Nekada, kao i sada, banje u Valjevskom kraju i njegovom okruženju su bile mesta za lečenje, oporavak, rekreaciju i zabavu. Pred još jedne praznike, podsećamo na mesta lekovitih voda i vazduha koja mogu doneti fizičko i duhovno osveženje.

Izborna kampanja se završava. I, kao što kažu u kafani, da vidimo šta smo ovde imali?

Izložba crteža Luke Tripkovića biće otvorena u subotu 16. aprila u 19 časova u Centru za kulturu Valjevo.

Dovitljive, kratke poruke pre pojave Tvitera ispisivale su se na zidovima. Sada su tu društvene mreže, mada i grafiti mudrosti ponekad zablistaju.

Prvog dana boravka u glavnom gradu Gruzije mislio sam kako saobraćaj sve uništava i koliko problema stvara. Pet-šest dana kasnije, već potpuno naviknut na haotičnost gradske automobilske vreve, skoro da je više nisam ni primećivao, provlačeći se (kao i drugi) između automobila u pokretu.

“Gastronomska kultura neodvojivi je deo kulturne baštine svakog naroda. Namirnice koje se koriste u ishrani, navike i običaji vezani za pripremu hrane i ponašanje za trpezom deo su duhovnog bogatstva i nasleđa jednog naroda i prenose se sa generacije na generaciju”, kaže se u uvodu knjige Gastronomska mapa Srbije, autora Dejana Zagorca

Prva valjevska trka trokolica održana je u Valjevu 27. marta, i obeležena je revijalnim spuštanjima niz Užičku i Poparsku ulicu.

Nikola Zdravković rođen je 1990. godine u Valjevu gde je završio osnovnu i srednju muzičku školu “Živorad Grbić” u klasi profesora Dimitrija Tomića. Sa nepunih sedamnaest godina upisuje Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu u klasi profesora Aleksandra Serdara, u čijoj klasi je i diplomirao i završio master studije sa najvišom ocenom. Trenutno je student treće godine doktorskih studija u istoj klasi. Radi kao klavirski saradnik na duvačkom odseku u MŠ „Kosta Manojlović“ u Zemunu.

Na današnji dan pre godinu dana preminula je novinarka Ljiljana Ljiljak

Projektant Sava Centra je arhitekta Stojan Maksimović, nekada učenik Valjevske gimnazije. 

Marija Tešanović, rođena u Valjevu 12. marta 1990. Tokom studija je bila saradnik Narodnog muzeja i Muzeja afričke umetnosti u Beogradu, kao i stipendista opštine Osečina. Dve ljubavi - prema arhitekturi i Valjevu je spojila u završni rad gde se bavila transformacijom Valjeva iz kasabe u evropski grad. 

Početkom ove godine u Beogradu je preminuo vajar Oto Logo. Oto Logo je rođen 1931. godine u Beogradu. Među njegovim delima dva su poznata spomenika u Valjevskom kraju.

David Kecojević je rođen 1990. u Valjevu. Učio u osnovnoj školi „Sestre Ilić“, a posle završio društveno-jezički smer u Valjevskoj gimnaziji. Posle srednje škole, upisao je filmsku režiju na Akademiji umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Milutina Petrovića. Tokom studiranja, uspeo je da intenzivira svoj hobi prema istoriji filma i animacije.

Preko tri haljade fotografija koje je austrougarska vojska napravila u Srbiji od 1914. do 1918. objavljene su na sajtu Državnog arhiva Austrije. Među njima su i slike iz Valjeva i okoline. Prenosimo nekoliko.

Čovek je oduvek težio da pruži objašnjenja za pojave koje ga okružuju. Kada je u tome uspevao - nastala je nauka, a kada nije - nastajale su fantastične priče, motivi i legende. I u današnjem svetu razvijenog obrazovnog sistema, fantastične priče ne samo da žive, već i nastaju. Takva je i priča vezana je za područje Povlena i Medvednika i alki na njima.

Predrag Milovanović je student Arhitektonskog fakulteta i Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i učenik muzičke škole "Mokranjac" u Beogradu, na odseku za solo pevanje.

Beogradski Zavod za zaštitu spomenika kulture dao je predlog da naselje Cerak Vinogradi postane kulturno dobro – prostorna kulturno-istorijska celina. Odluka je sada na Vladi Srbije. Arhitekte zaslužne za ovaj projekat i njegovu realizaciju krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih godina su bračni par Milenija i Darko Marušić.

U knjizi putopisa “Drugde” (1969), pisac Aleksandar Tišma, između ostalog, govori o svom putovanju biciklom kroz Srbiju u leto 1961. godine, kada je posetio i Valjevo. Ova priča preneta je u Kalendaru “Kolubara” za 2002. godinu.

Nove godine - nove i stare želje, lične i društvene. Tokom 2015. godine sagovornike “Kolubarinog upitnika” pitali smo šta bi dobra vila donela Valjevu. Evo njihovih odgovora. 

Osim uzbuđenja koje pruža svojom lepotom, planina Povlen intrigira i svojim predanjima i mitovima. Među njima su i ona o povlenskim kuglama.

Završavajući 2015. godinu, nastavljamo podsećanje na neke od tema iz našeg “Kolubarinog upitnika”.

Rođena 1968. godine u Valjevu gde je završila оsnovnu školu "Žikica Jovanović Španac" i Valjevsku gimnaziju. Diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu. Od 1996. volonterski radila i bila aktivna u Društvu za cerebralnu paralizu Valjevo. Od 2009. koordinatorка Kluba osoba sa invaliditetom "Korak napred", a od 2014. godine na mestu pomoćnice gradonačelnika za socijalna pitanja.

Kroz našu rubriku „Kolubarin upitnik“, Valjevke i Valjevci različitih profila dali su odgovore o stvarima koje vole ili ne vole u Valjevu, o uspomenama, razočarenjima, nadama i očekivanjima vezanim za grad. Pošto je kraj godine blizu, u nekoliko nastavaka napravićemo pregled onoga što su naši sagovornici rekli. Pozivamo vas da kroz komentare date i svoje odgovore.

Nakon teksta o tome šta se gaji i sprema u Valjevskom kraju, iz knjige „Gastronomski vodič kroz gradove i opštine Srbije” prenosimo recepte vezane za Valjevo i okolinu.

Gastronomska kultura je neodvojivi deo nematerijalne kulturne baštine jedne zemlje, baš kao i jezik, običaji, legende... Očuvanje gastronomske baštine važan je zadatak društva i države i njihovih institucija.

“Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrijednije od mostova.Oni su važniji od kuća, svetiji, jer opštiji, od hramova."

Izložba radova sa umetničke kolonije „Pronađeni u prevodu“ u Bujačiću kod Valjeva u beogradskoj Ciglani

Druga internet konferencija iRevolucija biće održana 14. novembra u Valjevu

Na današnji dan pre četvrt veka, na velikoj svečanosti u Valjevu, otkriven je spomenik pesnikinji Desanki Maksimović i pesništvu uopšte. Ovom događaju prisustvovala je i sama pesnikinja, a besedu je govorio pesnik i akademik Matija Bećković.

Na stranici Narodnog pozorišta u Beogradu posvećenoj pozorišnoj predstavi „Bela kafa“, našla su se imena čak četiri Valjevca: Aleksandra Popovića, Milana Neškovića, Zdravka Rankovića i Nenada Jezdića.

Nekad zlatna i šarena, sa miholjskim suncem i vedrinom koja krepi, nekad kišna, vetrovita, tmurna i tužna. I ove godine jesen je naizmenično pokazivala oba svoja lica.

Kafana, hotel, bioskop, restoran za pretplatnike, prodavnice, to je sve valjevski hotel „Sekulić” čiji je prvi vlasnik bio Drago Sekulić. Posle gazde Sekulića ređali su se držaoci ovog objekta. Najotemnije je bilo u vreme kad je kafanu i sve ostalo u ovom objektu vodio Marko Bobić, hotelijer i političar. On je izvesno vreme bio predsednik Valjevske opštine, pred Drugi svetski rat i za vreme okupacije.

Jaroslav Janda našao se u Valjevu u jesen 1914. godine, pred Kolubarsku bitku, gde je često po zadatku dolazio sa obližnjih položaja da pokupi poštu i obavi nabavke za jedinicu. Austro-ugarska vojska evakuisala je svoje ranjenike iz grada jer se znalo da se srpska vojska približava. Kako nije želeo da se vrati u Austriju, menjao se sa nemačkim vojnikom i ostao u Valjevu, radeći u bolnici smeštenoj u zgradi Gimnazije.

Uoči Dana gljiva, koje se ovog vikenda, posle nekoliko godina pauze, održavaju na Divčibarama, podsećamo slikama na Divčibare kroz razne sezone i razne godine.

Rođena 1990. u Valjevu. Završila osnovne i master studije na Filološkom fakultetu u Beogradu španskog i portugalskog jezika u okviru obrazovnih sistema bivših kolonija. Bavi se pevanjem, ali, iako je muzika zvanično hobi, za nju je mnogo više od toga. Muzika je spolja i iznutra, iznad i ispod. 

Na današnji dan pre 25 godina izašao je jedan od šest probnih brojeva Reči, opisanih u zaglavlju kao “Nove valjevske novine.”

Na Tviteru – društvenoj mreži na kojoj korisnici komuniciraju kratkim tekstualnim porukama od 140 karaktera, a sve češće i slikama – brojni su Valjevci (kroz lične naloge, ili kao predstavnici medija, organizacija, firmi) koji pišu i o svom gradu.

Logo Fondacije „Zdravko Ranković“ kreirala je Marija Milutinović, dizajnerka poreklom iz Valjeva koja živi u Parizu. Marija je poslednjih nekoliko godina godina grafički uređivala izdanja Izdavačkog preduzeća „Kolubara“.

Autor pesme “Mislio sam da je život” je Dragutin B. Ilić, rođen u Valjevu 1910. godine. Preminuo je 1933. od posledica tuberkuloze. Iako je živeo nepune 23 godine, iza njega su ostali stihovi koji traju. Bio je rođeni brat Drage Jonaš, čuvene spikerke.

Za prave ljubitelje prirode, za radoznale i za one koji nisu alergični na loše srpske puteve (takvi, u stvari, nikuda i ne putuju), postoji još čitav spektar puteva i puteljaka (da ne pišemo ovde na koliko se sve načina može iz Beograda stići do Valjeva!) do Tare.

Čini mi se da sam ove godine popio više začuđenih ili barem malo upitinijih pogleda “što tamo” na pitanje gde sam proveo odmor, nego što je to bio slučaj pre pet ili šest godina.

Istorijski arhiv Valjevo je u svom Glasniku, broj 48 (2014), objavio dva teksta o Zdravku Rankoviću. Prethodno smo preneli Doprinos Zdravka Rankovića istoriji fotografije u Valjevu, Branka Matića. Ovog puta, uoči godišnjice smrti Zdravka Rankovića, prenosimo In Memoriam koji je napisao Milorad Radojčić.

 Iz štampe je izašla knjiga posvećena istorijatu jedne institucije o kojoj često imamo predrasude.

Valjevski list „Naša reč“ u broju od 1. avgusta 1936. godine piše o tome kako se Valjevke i Valjevci snalaze za osveženje tokom toplih letnjih dana, o nedostatku dobro uređenih plaža i o ponašanju (i oblačenju) građana na kupalištima. Prenosimo ovaj zanimljiv tekst u celosti.

Stanovnici Volosa su malo posle početka velike krize uveli sistem međusobne razmene rada i dobara, i smislili jedinicu kojom se to meri – to je tem, ili skraćenica za „lokalnu alternativnu (monetarnu) jedinicu“.

Rođena 1983. godine u Valjevu. Autorka društvene igre Valjevopolis, valjevske verzije Monopola. Radi u porodičnoj firmi kao elektro inženjer, a donedavno i kao nastavnik praktične nastave u Tehničkoj školi Valjevo.

Deo bogate foto arhive „Revije Kolubara“ i Zdravka Rankovića biće u narednim mesecima digitalizovan i nakon toga postavljen i dostupan na internetu. Podršku ovom projektu dao je Grad Valjevo kroz program finansiranja projekata u kulturi

Aleksandar Ilić (1981, Valjevo), prozni pisac. Koautor je romana "Srpski psiho" (2007) i autor romana "PR" (2014). Romani i priče su mu prevođene na poljski, grčki i makedonski jezik. Knjiga "PR" u središtu pažnje ima internet i društvene mreže, odnosno, kako izdavač kaže, to je "roman o ljubavnom trouglu koji istražuje granice ljubavi i beskonačnost interneta."

Ali ovo mestašce mi se odmah iz nekog razloga zalepilo za pamćenje. Ima tu neke, kanda metafizike, teorije o putovanju duše ili čega drugog, svejedno.

U prvom broju upravo pripremljenog "Društvenog magazina", Grupe za društvene nauke Društva istraživača “Vladimir Mandić Manda”, objavljena je lista “101 problem Valjeva”. Konačnu listu prenosimo u celosti.

Publika tri puta vraća na bis ansambl koji je nakon petnaest godina lutanja krov nad glavom pronašao u Gračanici, na Kosovu...U publici ima i onih koji su nošeni sličnom balkanskom sudbinom pronašli dom u okolini Berlina

Dve anegdote iz divčibarskog hotela „Maljen“ pedesetih i šezdesetih godina, zabeležene u knjizi „Divčibare“ Boke Lome.

„Biljana Maksić, naša najpoznatija scenaristkinja, kaže da je pisanje rudarski, racionalan posao, ali ujedno i najzabavniji koji može da zamisli.“ Ovako Blic Žena najavljuje intervju sa dramskom spisateljicom rođenom i odraslom u Valjevu.

Prenosimo deo intervjua koji se odnosi na njene valjevske dane.

Gvozdeni mostovi danas se ne grade. Možda, ponegde za železnicu. Prvi takvi mostovi u Evropi su se pojavili sa pojavom železnice, pogotovo kada je počela upotreba livenog železa, krajem 18. veka. Posle 1830. godine, sa naglim razvojem železnice, pojavljuju se i rešetkasti mostovi

U emigraciji kneginja Persida je takođe imala dosledan stav. Dok se knez Aleksandar mirio sa situacijom i čak bio u stanju da pregovara sa knez Mihailom, kneginja Persida nije htela ni da čuje za bilo kakav kompromis. U borbi sa Obrenovićima njena je parola bila „sve ili ništa”.

Izložba valjevskog fotografa Đorđa Đokovića biće otvorena u petak, 29. maja u 20.20 časova u holu Centra za kulturu, u okviru 31. Džez festa. Biće izloženo četrdesetak fotografija nastalih na Valjevskom džez festivalu od 2011. do 2014. godine.

Knenjiga Persida stvorila je svoju kamarilu u kojoj su preovlađivali njeni rođaci – Nenadovići... Kako svoje rođake tako i zetove ponameštala je po raznim visokim i važnim položajima. Kad je njen muž stupio na presto 1842, Persidi je bilo skoro 30 godina, i ona je umela zrelo da misli i nastupa.

"Šta je valjevski?" je nastao iz želje mladih ljudi da prokomentarišu ono što se dešava u Valjevu. Želeli smo da imamo svoj megafon, koga do sada nije bilo.

"Moje je načelno mišljenje da bi svaka gradska vlast u Valjevu, u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture, morala naći načina da obnovi i sačuva ne samo Dom Armije nego i ceo još koliko-toliko očuvan deo Karađordjeve od Suda do Jadra kao arhitektonsku celinu koja se nadovezuje na Knez-Miloševu ulicu", kaže dr Aleksandar Loma

Majska vikend šetnja Mravinjci - Kneževo Polje - Srednji Povlen - Ploča. 

Dve porodice, dvoja kola, vožnja od 1.700km (Valjevo - Transilvanija i nazad) u četiri ipo dana, četiri grada, par zamaka, stotine fotografija i lep osećaj ispunjenosti spakovali su se u ovaj (malo produžen) prvomajski praznik.

U Valjevu je preminuo Zoran Joksimović, književnik i novinar, dugogodišnji urednik u Izdavačkoj kući “Kolubara”.

Kako je na osnovu jedne rime stvoren mit o Valjevcima i kako taj mit valja održavati, naročito kad nisi u svom gradu.

Gradsko veće Valjeva donelo je odluku o prodaji zgrade Doma vojske. Četiri godine nakon što je Grad postao vlasnik, doneta je odluka o prodaji ovog kapitalnog valjevskog zdanja. Novac od prodaje, kako je najavljeno, će biti uložen u 'kapitalne projekte'.

Valjevski list "Napred", za period od 1945. do 1973. godine digitalizovan je i može se od sada pretraživati na Internetu. Kako za Reviju Kolubara kaže Violeta Milošević, direktorka Valjevske biblioteke, koja je projekat realizovala u saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije, sredstvima iz fonda "Digitalizacija zavičajne građe", uskoro bi na Internetu trebala da budu dostupna i građa od 1973. do 2010 (koja je već u digitalnom obliku).

Za sve ovo vreme, kako kaže Ljuba Popović, nijedan ministar nije bio na otvaranju nijedne izložbe u Modernoj galeriji Valjevo. Išli su okolo po sajmovima šljive i festivalima duvan-čvaraka, ali u Galeriju nisu ulazili.

Bojana je rođena 1983. godine u Valjevu. Diplomirala Filmsku i TV kameru na Akademiji umetnosti. Stipendista opštine Valjevo za nadarene studente. Dobitnica nagrade-stipendije Evropskog pokreta u Srbiji kroz program Putujemo u Evropu 2007. Članica Foto Kino Saveza Srbije i Nezavisnog Udruženje Novinara Srbije. Predsednica UO VAKUM-a (Valjevska Kulturna Mreža). Jedan od osnivača produkcije Kinematografska Kuća.

Danas je kod nas vrlo popularna TV serija „Sekst i grad”, ali moram reći da su sve te Sare Džesike Parker i ostale Samante – samo blede kopije naše Valjevke iz „zlatnih šezdesetih” – Nade Sarić!

ili: Kako je po svim konzervatorkim principima saniran i sačuvan objekat gradske arhitekture koji nije pod zaštitom Zakona o kulturnim dobrima

 Diplomiram u martu 1971. u Pragu, na FAMU, kao prvi snimatelj iz Jugoslavije sa diplomskim radom kojim predstavljam jugoslovensku filmsku fotografiju sa analizom radova dva najbolja snimatelja do tada - Tomislava Pintera i Aleksandra Petkovića - i filmovima Nedjelja i Lordanovim filmovima od kojih je nastao omnibus Kronika jednog zločina. Krajem marta odlazim u vojsku - u Valjevo.

Irena Blagojević je diplomirala flautu na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu i do 2000. ozbiljno gradila karijeru flautistikinje radeći istovremeno i kao profesor flaute. Tokom ličnog i muzičkog sazrevanja, postepeno se pevanje nameće kao prvi izbor i najprirodniji put da se lično izrazi.

U Valjevu je preminula Ljiljana Ljiljak, novinarka, član redakcije Revije Kolubara od njenog osnivanja. Bila je draga prijateljica uredništva i redakcije, žena koja je umela da voli život i prepozna lepotu, da unese osmeh, toplinu, znanje, talenat i mudrost. 

Knjiga "Valjevke" Zdravka Rankovića (izašla u dva izdanja 2013. godine) je knjiga o nekadašnjim i sadašnjim Valjevkama, značajnim i poznatim, lepim i odvažnim, preduzimljivim, delotvornim i požrtvovanim, mudrim i humanim, znatiželjnim i zanimljivim. O Valjevkama romantičnim ali i realnim, mnogo kad i izvanredno uspešnim

Josip Broz Tito - Posle Drugog svetskog rata predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito je dva puta dolazio u Valjevo (1954. na izlet i 1967. godine), jednom na Rajac (1962) i jednom u Robaje (1978), a nekoliko puta se zadržao u Valjevu putujući u druga mesta.

Kolubarin upitnik je nova, kratka forma koja kroz nekoliko konkretnih pitanja otkriva šta je to što Valjevce čini Valjevcima - njihove uspomene, omiljena mesta u gradu i okolini, želje i nadanja za bolji grad i život u njemu. Sklapamo novu sliku Valjeva

Već nekoliko meseci ponedeljak mi je neradni dan, kao i cela radna sedmica. To je meni moja borba dala, da posle 13 godina stalnog posla napustim fabričku traku i upišem se u slobodne umetnike ili frilensere i radim kad hoću, mogu ili imam šta. A pre svega kako mislim da treba. Danas, prvi put posle 20 godina ne znam sastav aktuelne Vlade, a kamoli odnos u Skupštini.

U zelenoj fascikli sa rajsferšlusom starija sestra i ja sačuvali smo baš puno etiketa koje su u periodu od 1979. do 1983. godine za razne firme iz tadašnje Jugoslavije urađene u pogonima Valjevske štamparije * Štamparija je nestala u stečaju pre desetak godina. Danas je skoro zaboravljena, kao da nikada nije ni postojala tamo na placu pored reke Ljubostinje. Dizajneri, zanatlije grafičari i mašine otišli su svako na svoju stranu.

Izbor iz domaće i strane štampe od pre 100 godina.

I opet, rekla sam ono najcrnje što mislim o Majamiju. Ali ima i deo koji vam nisam rekla. Vreme. Februar mesec. Zove me drug iz Čikaga da mi kaže da ne može da skine sneg. A ja sam poslednji put videla sneg u Srbiji u januaru 2013 godine. Kuće su im najlpše kad se zaobiđu turističke atrakcije, šoping centri, beskućnici, dileri i lokalne prostitutke. Sama duša starog Majamija je na tim kućama. Obojene su ili svetlo plavim nijansama, ili žutim kao i ova država.

Za vreme gradonačelnika Mateje Nenadovića (1903-1906) uređena je obala Kolubare sa kejovima, podignuta varoška klanica, na pijaci dva kantarska paviljona, pa Gimnazija, sudovi...Trajali su ovi poslovi, veoma skupi, godinama, pa su na primer kejovi počeli da se intenzivno uređuju 1906. godine a radilo se sa prekidima.

Poziv da pišem sedmodnevni dnevnik je izazovan, jer shvatam da to baca dodatno svetlo na ono što svakodnevno radim i proživljavam. Razmišljam o tome koliko toga može da stane u jednu pedesetinu godine ili 2% celog obilaska Zemlje oko Sunca.

Dnevnik iz Berlina, sa osvrtom na Valjevo. Moricplac, Potsdamerplac, Hermanplac. Jutarnje trčanje i večernje kafanisanje. Krojcberg i Mite. Jedna zabava i četiri piva u frižideru...

Ima ih malo. Drvene je grad odavno porušio, a valjalo bi bar da nam jedan krasi pogled na reku. I gvozdeni sa kojima se mogao grad i danas hvaliti, takodje su nestali. Nismo mostovima sem očekivane funkcije davali potrebnu urbanu lepotu izuzev u jednom slučaju – Beli most.

Vlada Srbije utvrdila je tokom 2014. zgradu hotela „Grand“ za spomenik kulture. U obrazloženju ove odluke navodi se da se zgrada nalazi se u centru grada, kod najposećenijeg mesta zvanog Krst, gde je počinjala i završavala se valjevska čaršija u kojoj se odvijala trgovina, zanatstvo i ugostiteljstvo.

U Valjevo odlazim par dana posle Nove godine. Petak je popodne, kao i uvek idemo kolima Ibarskom, uhodano stajemo na pumpu, kapućino sa čokoladom iz automata. Gledam u sneg i zgrade pored puta, znam ih napamet. U sumrak se približavamo svojim kućama. Nekako spustim kofer niz ulicu i praznici mogu da počnu.

U niski neponovljivih vrednosti koje je čovek sa merom dodavao čarima prirode duž klisure Gradca, brana od pruća je jedna od onih dragocenih bisera. Sa njim se moramo ponositi a kad stignu nevolje, učiniti sve da se ponovo oglase te čudesne vodene orgulje.  

Drugojanuarska foto-šetnja na Gradac pod snegom, do Ćelija i nazad. 

U oktobru ove godine, stari gvozdeni most na Gradcu proglašen je zvanično za spomenik kulture. Podignut je 1928. godine kao reparacija, ratna odšteta Nemačke države Kraljevini SHS.

Po raznoraznim magacinima raznoraznih firmi nailazim na različite ljude. I ovakve i onakve. Kakvi su zaista najbolje znaju oni sami i oni koji sa njima žive i rade. Ja računam na sopstvenu intuiciju, uključujem sve svoje senzore, gledam čoveka u oči, pratim kako radi ili reaguje, (šta bih drugo od duga vremena) posvećujem mu svu svoju pozitivnu energiju. Od njega obavezno stigne odgovor, zavisno od toga o kakvoj je ličnosti reč. Oni pravi, iz nekog samo njima znanog razloga (ja ga slutim) mi se obrate pitanjem: a biste li vi popili kafu.

Lokal-patriotizam probudi se oko praznika, skupe se u rodni grad i roditeljske kuće svi oni koji su nekada negde otišli i koji po nekim drugim gradovima Srbije ili sveta žive i rade. Dok se grlimo, ljubimo i radujemo jedni drugima, uvek neko kaže kako svi treba da se vratimo u Valjevo, da tu nastavimo živote, jer samo tu zaista može da nam bude dobro. Uvek se složim, iako znam da je nemoguće, ali ipak, Nova je godina...

 Valjevo je lepo uređeno mesto, osvetljeno električnom energijom. Moderno obučene dame i pompezno uglađeni oficiri, koji su slušali vojni orkestar u Parku, uklopili bi se i u Rue de Rivoli i Row. Moji novi poznanici bili su oduševljeni da čuju da sam naučila srpski u Londonu. Kad sam im rekla da je moj učitelj bio Poljak, radost je splasla, ali su se složili da je to bolje nego da sam ga učila od nekog „zlog Švabe“ (tj. Nemca).

Ugaono zdanje na susretanju dve moćne gradske ulice, Vuka Karadžića i Pantićeve, sa glavnim ulazom upravo na tom petom zidu. Ulaz koji poziva da se uđe u intimu unutrašnjosti. Svest da si u mreži gradskih tokova i da se promišljeno treba u njih uključiti posedovali su i vlasnik i projektant.

Čim nešto u evropskoj zajednici zaškripi, naši rodoljubi i rusoazijati zavrište kako su omraženoj Evropi odbrojani dani i da neće drugo, pa se stoga ni nama, vodećim maherima na Balkanu, a i šire, ne preporuča ulazak u ovu ekonomsko - političku udrugu. Kao da ne izgubimo nacionalni identitet. Nevinost smo izgubili odavno, pa bar identitet da sačuvamo. Protivnika Evropske zajednice ima i u evropskim zemljama i može se reći da nisu baš malobrojni. Ali svi oni imaju mali problem, da ne kažem nedostatak u vaspitanju.

Projekat „Valjevo u štampi 1914. godine“ predstaviće pisanje novina – domaćih i stranih - o dešavanjima u Valjevu i okolini tokom prvih meseci Prvog svetskog rata. Kroz istraživanje smo sakupili veliki broj tekstova iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Poljske, Engleske, Irske, Švajcarske, Australije, Novog Zelanda, SAD. U tim tekstovima saznajemo o pobedama i porazima, svakodnevnom životu, izgledu grada i okoline, bolesnima i ranjenima, o mrtvima, o vojnom i medicinskom značaju grada u tom periodu, o povlačenjima i ofanzivama, o vojnim i političkim vođama.

Florijanov stan je prostran, u dva nivoa, ima izlaz na krovnu terasu - baštu i fascinantan pogled. Dodajem u sebi: ovakav standard života nije ni približno moguć za jednog arhitektu u Srbiji.

Valjevo je scenografija grada gde još zadovoljno šetaju samo oni koju su preko veze dobili uloge koje i loše glume. Od crnog dima na koji mi smrdi kaput koji nosim na sebi, ne vidi se više ni grad, ni ljudi. Jedino se još beli Stevan Filipović u spomen nekom boljem vremenu i stisnutim pesnicama bodri sve koji odlaze.

Nedeljama obilazim oko tastature i već pomišljam kako nikada u zivotu ništa više neću ni napisati, a onda jutros, valjda kako i priliči ponedeljku, posle odradjene porodične rutine - dete u školu i ženu na posao, palim kompjuter i nonšalantno otvaram ne jedan nego dva nova dokumenta. 

"Od juče Valjevo pliva u veselju kakvoga ni­kada nije bilo. Vojvodi Putniku prire­đe­ne su burne ovacije. Od pre dva dana još počeli su kroz Va­lj­e­vo prolaziti veliki transporti zar­ob­­ljenika. Bitka na Krupnju smrvila je i poslednju Austrijsku snagu na srpskom bojištu."

Dva glasa za biblioteku u Oficirskom domu (A. i M. Loma) / Budan Sanjajući (RBM) / Razlog za Vraćanje Valjevu (T. Jokić) / Dom armije dom Biblioteke (Panta Kovačević)

Do tada se mora sastati Gradska skupština u Valjevu kako ne bi bila raspuštena po automatizmu. Socijalisti tvrde da imaju većinu od (bar) 26 odbornika, naprednjaci se uporno zalažu za privremene mere i vanredne lokalne izbore, a za predsednika Privremenog d'izvinete organa tobož predlažu Đorđa Milićevića, poslanika SPS-a

Čekanje obnove / Humanitarci i volonteri za delu / Letnja škola nauke u Petnici / Sajam šljiva u Osečini / Pokisle Tešnjarske / Odlazak Zdravka Rankovića

"Danas oko 9 časova pre podne leteo je nad Valjevom jedan neprijateljski aerop­l­an. Iz toga aeroplana bačene su na varoš dve granate; jedna od njih bačena je na bo­ln­icu, na kojoj je bio vidno istaknut zn­ak Crvenog krsta."

Ukoliko bi se sve zaavršilo preseljenjm Biblioteke u negdašnji Oficirski dom, pr­epakivanjem knjiga i ostalog rspoloživog inventara, uz izvesno prilagođavanje tog pr­ostora novoj nameni, onda gotovo da nema svrhe to ni raditi

AV i naprednjaci i dalje imaju teranje. I u Valjevu se desilo teranje, Srpski junaci goloruki nasrnuli na Žene u crnom. Kako ih je pustilo iz pritvora, očekuje se da junaci budu kažnjeni titulom Doktora za napad na nemoćne žene.

Staro je pravilo u Srba, moguće i šire, kako je ćutanje često jače i od gromoglasne galame. Povod za ove redove su dešavanja nakon 8. jula i incidenata na performansu NVO „Žene u crnom“ održanom na Gradskom trgu.

O majskom povodnju koji je razotkrio kako smo sistematski uništavali struku , znanje, baštinu generacija. O nepotrebno uništenom keju Kolubare, zaboravljenim pošumnjavanjima,  neodgovornoj brizi o rekama i porečju. O tome  da se od bujičnih voda ne može braniti vrećama sa peskom.

Kakva qrac cenzura, drugi, i veći, andrak je ovde u pitanju!

U Obrenovcu je, na Vidovdan, započeta obnova Srbije postradale u majskim poplavama uz obećanje premijera Aleksandra Vučića (SNS) da će svi koji su ostali bez krova nad glavom dobiti kuće.

Reč Matije  Bećkovića na otkrivanju spomen ploče u Valjevskoj gimnaziji

Bilo koju masku da stavi, sa gospodinom AV nema iznenađenja. Znamo se, AV gospodine, cela tvoja Srbija je uz tebe!

Rečica Jablanica - što protičući kroz buduću akumulaciju «Rovni» i puniće je svojom vodom, u minulom povodnju za izvesno vreme se zaustavila u tom prostoru.

Zalaganjem valjevskog Zavoda za za­št­i­tu spomenika kulture obezbeđena su to­kom 2013. godine finansijska sr­ed­stva za konzervatorske radove na au­te­nt­ičnim starim seoskim zgradama u Be­bi­ća Luci u podnožju padina Jablanika.

Valjevo dobilo dva poslanika, da citiram Džana, Konobara Đošu, i, da citiram sebe, Doktora Medecine. Obojica će punom snagom sarađivati za dobrobit svih građana. Ne treba sumnjati!

Naša knjiga „Valjevke“ (drugo izdanje) predstavljena je 27. marta u Beogradu, u Ce­n­tru za kulturnu dekontaminaciju. Na okupu se te večeri našlo oko 150-oro za­in­te­resovanih, u većini Valjevki i Valjevaca, veoma mladih ali i onih koji to nisu. 

Kao što se zna i znade završeni hi­st­o­r­ijski izbori u Srbiji zemlji. Oč­ek­ivano braćo i gospođe, histori­js­ku pobedu, sa mnogo procenata, vele 50, sa mn­ogo poslaničkih mandata, vele 158, po­st­ig’o Aleksandar Vučić, što će reći da je li­sta Budućnosti u koju se veruje dobila ap­solutnu podršku. 

Kad je 16. uveče prestala predizborna ćutnja i prošlo još sat ili dva vremena slavodobitno se Jokić oglasio na televiziji nezaustavljivo vičući pri tome. Pretnje je upućivao na sve strane. Mnoge je smenjivao još te noći ali ipak i ponešto ostavljao za naredno jutro. 

Novinari nisu naročito skloni da odaju priznanje svojim kolegama. I kad vam kolege, saborci tog zahtevnog posla - a u žiriju Revije «Kolubara» uglavnom jesu novinari - dodele  gotovo jednoglasno  priznanje kao što je Valjevac ličnost 2013. godine, onda to pored priznanja za ono šta ste i kako radili ima i dodatnu, ima posebnu težinu

Pa kad Svom snagom lažu Ceo svet, šta mislite, kako li tek ovde Svom snagom prebacuju normu. Zato, upamet se Srbi, glasajte, makar Lepog Boru.

Nesklon anonimnom izjašnjavanju o bilo čemu i bilo gde, s prezirom se odnoseći i na anonimne (čitaj: odveć kukavičke) izlive pameti i kuraži u kojekakvim interntskim portalima, kazujem i ovako javno – glasaću za Zorana Živkovića

Branka sam upoznao u atomskom sklo­ni­­štu preko puta Gimnazije, gde je de­lio atelje sa Bogoljubom Ar­sen­ije­vi­ćem Makijem. Dole pod zemljom bile su tri prosto­ri­je pa su mene primili u treću. Branko je da­nima i noćima strpljivo radio svoje sk­ulpture od gline da bi ih potom lio u gi­psu. 

Novi direktor HK Krušik prvo promenio sekretaricu i trenera FK Krušik / U KK Metalac neočekivani razlaz braće Đukanović / Vanredni parlamentarni izbori raspisani za 16. mart, SPS u Valjevu planira smenu kadrova SNS / Miki “Žicar” smenjen u Ljigu, Voju Jovanovića izopštilo u URS-u

Dugovi i smena u „Krušiku“ / Štrajkovi protiv Zakona o radu / Policijski inspektori narkodileri / Podgorske bebe / Novinarka Darija Ranković Ličnost godine 2013. / “Stradija“, „Paralele“, „Viva voks“

Revija «Kolubara» će 11. januara izabrati Valjevca ili Valjevku ličnost 2013. godine. To će u ime ovih novina učiniti žiri koji sačinjavaju naši novinari i saradnici, a pridružiće nam se, prema već poodavno ustaljenoj praksi, i poneki od dosadašnjih nosilaca ovoga zvanja.

Srbiju i dalje trese „ćirilica“, na trgu u Valjevu peva grupa Tri do moga, stiglo i SNS pismo da se moj do moga nazadnjaci povuku sa vlasti, ali odma’ formirana nova ćirilična moj do mojega većina.              

Sa tim imenom je, kad je ova Valjevka bila gimnazijalka i valjevska gimnazijska profesorka, pa i dugo docnije, najčešće i najprepoznatljivije spominjana. U međuvremenu se štošta promenilo, postala je prof. dr Slobodanka Markov

Petočlani Upravni odbor Matične bi­blioteke «Ljubomir P. Ne­na­do­v­ić» u Valjevu odlučio je 8. novembra da za novu direktorku te institucije ku­lture od nacionalnog značaja imenuje Vi­oletu Milošević. 

Kako su “po konkursu” izabrani direktori šest valjevskih javnih preduzeća / Šta je sve dogovoreno između SPS i SNS za minulu novembarsku i predstojeću decembarsku sednicu gradskog parlamenta kako bi se održala ljubav “švajsovana” / Zašto naprednjaci osnivaju Regionalnu razvojnu agenciju za Šabac i Valjevo kad socijalisti već imaju svoj ARROKO u Lajkovcu 

Reprogram komunalnih dugova. / Muke sa azilantima / Globa za uvredu novinarke / Koncerti u Muzičkoj školi / „Otelo“ / Sabrana dela R.B.Markovića / „Nije narod sapun da se potroši“

Ljiški odbojkaši započeli petu uz­­astopnu godinu igranja u naj­ja­č­oj Super ligi Srbije sa još devet kl­ubova: Crvena Zvezda, Partizan, Voj­vo­d­ina (Novi Sad), Ribnica (Kraljevo), Ml­adi Radnik (Požarevac), Đerdap (Kl­adovo), Radnički (Kragujevac), Spartak (Su­botica) i Jedinstvo (Stara Pazova). 

Ministar Ivan Tasovac nije po­tp­is­ao rešenje o izboru di­pl­om­ir­an­og politikologa Dragana Br­an­k­o­vića za novog direktora Matične bi­bl­io­teke «Ljubomir P. Nenadović» u Va­lj­e­vu. Razlog – Branković ne ispunjava jedan od uslova za tu dužnost, tri godine ra­dn­og iskustva u kulturi. 

Predlažem da se novosadska K(URA)C tabla, vi znate zašto, ali strogo umetnički, zakuca na svaku javnu firmu i ustanovu.

Deda i unuk, dakako politički unuk i njegov politički predak. (Nikolić se u to rodoslovlje umešao preuzevši u odnosu na mlađega očinska i prava i obaveze, slavu i kajanje.)

O stanju u valjevskom novinarstvu ili zbog čega je Darija Ranković posle 19 godina napustila Radio Patak

Incijativa mladih umetnika u popo­dnevnim časovima 14. se­pt­em­b­ra u bašti bivšeg Doma JNA, or­ga­n­izovala je tribinu na kojoj su gosti bi­li: Ivan Lalić, dramaturg i osnivač i iz­vršni direktor Mikser festivala iz Be­ograda; Zlatko Crnogorac, izvršni pr­oducent UK „Parobrod“ iz Beograda; Ni­kola Božić, direktor Fonda Is­tr­až­iv­ačke stanice Petnica; David Ma­ksi­mović, Društvo istraživača „Vladimir Ma­ndić Manda“ Valjevo.

Najbolji SNS sinovi bili u Kruševcu, gde onaj Vučić rek’o da se Srbiji žuri, dok je njihov Najviši valjevski gradski dužnosnik čuv’o vrata od toaleta na otvaranju izložbe u Modernoj galeriji, bez ikakve žurbe.

Da je koji od ovih i ovakvih ljudi bio u novija vremena, ili da je to sad, prvi čovek valjevske varoši (gradonačelnik) ona bi svakako drugačije izgledala, spokojnije bi se u njoj živelo, lepše o Valjevu (i ovde i na strani) kazivalo.

Umesto najavljivanog i očekivanog dogovora SPS i SNS čelnici valjevske vlasti morali na “roditeljski” u Beograd  / Ko je sve na spisku vlasnika i zakupaca kamp kućica TOV-a na Divčibarama / VŠK na najnižim granama od osnivanja / KK Metalac još bez tima za novu sezonu KLS

Koji sve budibogsnama Napredni slučaj personifuikuje vlast, od Andrićevog venca sve do Valjeva grada, da bi to samo na nešto ličilo Vučić bi trebalo da uveze celu klasu sa Jela.

Pre pola veka uočio sam, i čitao, u listu «Student», na istoj strani, kratke priče meni do tada nepoznatih pisaca, sa unekoliko neobičnim prezimenima – Filipa Davida i Mirka Kovača

Proslavljenog baletana Milorada Mi­škovića nikad nisam gledala na sceni, ali ga pamtim  kao čo­ve­ka antičke lepote, gospodstvenog i u sv­emu decentnog. Takav je bio i u poznijim go­dinama kada je 1992. pozvan da dođe na ob­novljeni Svetosavski bal (koji se po­t­om opet ugasio). 

Kako je SPS nokautirao SNS, a kako su naprednjaci uzvratili socijalistima / Zbog čega Vučića zbog Valjeva “boli glava” / Đe će valjevski URS posle razvoda Dinkića i Dačića / Ko se njušio u podrumu “Taverne” / Zbog čega se vojvoda Živojin prevrtao u grobu slično ljiškom profesoru Vladanu Sredojeviću 

„Gradac“ za džaba / Štrajk invalida DES-a / Zavod protiv potapanja Gračanice / Ljiška  gimnazija ostaje „1300 kaplara“ / Porodični zločini / „Rađanje“ u galeriji „Silos“ / „Hodanje po oblacima“ i „Recept za srećan život“ iliti Događanja u Dvorištu, Mišićevi i drugi dani i večeri

Mislim da, zbilja, nije u duhu dobrih ma­nira da me u prethodnom broju Tvog li­sta, u napisu „Sve dalje od Biblioteke“ on­a­ko obeležiš i ponudiš za odstrel, mal­te­ne kao saučesnika u nekakvom zločinačkom poduhvatu i sve to kao svog „vrlog“ sa­ra­dnika koji je u Tvom listu, za poslednje če­tiri godine (naravno, kao čist gratis) obj­avio četrdesetak  zapaženih stručnih te­kstova

Posle mnogo natezanja, sednica Gradske skupštine zakazana za 4. jul / Mića Klomber na načelničkom mestu menja Milenicu ogradicu / Drug se Krdža sa porodiljskog vraća za pomoćnika gradonačelnika / Zbog čega se Vita Hegel zamučio na sastanku posvećenom organizovanju Tešnjarskih večeri

Propala mala matura / Cevovod do Divaca / Dug za komunalije koliko i gradski budžet / Transparent „Valjevo je gladno“ / Prepakivanje stranaka / Lukavstvo duha palanke

Mnoštvo Valjevaca – u tom broju za ta­kvu nevolju odavno neviđenom – ok­upljalo se sredinom ovoga maja da bi odali poslednju počast Stojadinu Co­lu Vesiću, specijalisti veterinarske me­dicine, mnogo kad dragovoljno angažo­va­nom i na raznim drugim poslovima. Uz to i izrazito druželjubivom čoveku, pri­v­r­ž­enom porodici, profesiji i zavičaju. 

Dogodilo se, srećnim sticajem ok­ol­no­­sti, da dve naše plakete sa likom Lju­bomira P. Nenadovića, namenjene Valjevcima ličnostima godine, u isto vr­eme i na istom mestu uručimo dvojici lju­di koji su presudno doprinosili, i još doprinose, nastanku i stalnom usponu dve u ovo vreme najuspešnije valjevske in­stitucije. 

Valjevska bolnica bez direktora posle isteka mandata prim. dr Iliji Tripkoviću i hoću-neću dr Dobrivoja Grujičića  / Kamen spoticanja je i članstvo u Upravnom odboru te ustanove Mihaila Jokića, koji je sa kvote SNS, na putu artija do Beograda i nazad, istisnuo Živana Kostadinovića / U naumu da konačno «preuzmu» Valjevo, Jokići su najpre skrajnuli Darka Glišića, predsednika Okružnog odbora SNS, naklonjenog dr Gruji

Prećutani praznik rada / Bagatelisanje „Gradca“ / Razbucano „elektronsko drvo“ Maturantski dert / Silne nagrade vrednim i talentovanim / Noć muzeja / Makedonski slikari

Kako je Duško Rakić pobedio Zoću Jakovljevića u trci za šinjel Miće Markovića  / Zašto su pokojnog Šljapu za života u Mionici izdali Negovan iz Brežđa i Kandić iz Sela Mionice / Zbog čega je Ćićovan glavom udario Tomu iz Rakara, otkud DS u koaliciji sa SRS / Šta je Zoran Božić u Valjevskoj pivari – stečajni upravnik, v. d. direktor ili sve zajedno

Sporazum o Kosovu / Stigli Kozaci / Ubistvo u Osečini / Vladeta Jerotić o učenju ljubavi / Šta sa Domom vojske? / „Sumnjivo lice“ / Koncerti / Slike Dragoša Kalajića Knjiga „Valjevke“ / Iz zime u leto

Otišla je još jedna retka biljka, u iz­umiranju na ovim prostorima: pr­osvetni radnik koji je i javni ra­dnik. Po prisustvu u javnosti a ne za­du­ženju, inicijator i prosvetitelj, en­tuz­ija­sta... Nije „bila“, ono uobičajeno: fu­nk­cija ova i ona, funkcija ovde i onde. Mn­ogo toga kod nje je neuobičajeno.

Kako, sve brojnija, Valjevska vlast radi i gradi, za grad, i taj prosperitet, bi najbolje bilo da se sve to stavi da popuni rupe u šimširu, pa da buja tamo gde joj je mesto.

Zasnovala je, još 1991. godine, sopstveno preuzeće «Stanojević», istrajava u toj svojoj privredničkoj akciji i pokatkad biva uočavana po onome što radi i kako radi. Između ostaloga, dobila je 2007. godine tek ustanovljenu nagradu Regionalne privredne komore Valjevo

I o sebi u njemu i među njima / Umesto intervjua sa Valjevcem ličnosti 2012. Godine

...Ja u Pariz 1963. godine nisam otišao iz političkih, već iz estetskih razloga... Ako bih se vratio, vratio bih se da živim u nekom zdravom predelu kao što je Medvednik, Povlen ili Maljen...

Onaj što se zove Milovan Mića Marković napustio demokrate, ali zadrž’o poslanički mandat, koji dobio od partije. To ne može ni svaki đoka, to može samo đokamića.

Novo bavljenje Danom Valjeva, neočekivano i nepotrebno, obnovilo je i sećanja na postupak koji je prethodio odluci iz 2002. godine o proglašenju 20. marta za praznik valjevske varoši. 

Uredništvo Revije «Kolubara» odlučilo je da za Valjevca, ličnost 2012. godine proglasi Ljubu Popovića, značajnog likovnog umetnika, počasnog građanina Valjeva, akademika, čoveka koji se pre 50 godina iz Valjeva preselio u Pariz ali i koji je neprestano i delotvorno ostao vezan za Valjevo i zainteresovan za napredak ovog grada

Ovde je narodu iz guzice u glavu ušlo samo šlihtanje. Nema ko se kome ne šlihta, filozofski rečeno, ko se šlihta, i Boga ga šlihta.

Kad sam u proleće 1969. došao u Valjevo da postanem novinar, među prvim ljudima što sam ih tada upoznao bio je Desimir Maksimović, onovremeni, tek izabrani predsednik Valjevske opštine

Valjevski kulturni i, iznad svega, pozorišni život ove 2012. godine iz­gubio je dva stuba, dva prvaka – re­di­telja Mila Gajića i glumca Vecu An­dr­i­ća.

Revija «Kolubara» će 11. januara izabrati Valjevca ili Valjevku ličnost 2012. godine. To će u ime ovih novina učiniti žiri koji sačinjavaju naši novinari i saradnici, a pridružiće nam se, prema već poodavno ustaljenoj praksi, i poneki od dosadašnjih nosilaca ovoga zvanja.

Šta bi bilo od Demokratske stranke u Valjevu kad bi Đilas doneo Platformu, da svaki član DS, koji je dobio pos’o preko partije, napusti pos’o, ili će biti isključen.

Sa Miodragom Kićom Lalovićem o zelenom blagu u našim naseljima i  fabrikama. Zašto Valjevo, već je pun vek, ne uređuje nove parkove. Zašto su urbanisti krivi za sve manje drvoreda? 

SPS i SNS nikako da se dogovore o nastavku prekinute sednice Gradske skupštine  / Zašto je direktor toplane Ivko Stojković napustio GG Pobeda / Hoće li g. Ćuskija biti direktor Zemljotresne direkcije, a drug Draža direktor Vodovoda 

Mala varoš od 14.209 nezaposlenih / Obnova saradnje sa Prilepom / Kosmonautkinja u Istraživačkoj stanici / Ljuba iz kolekcije porodice Ćurković / Ubski Repasaž fest i gimnazijska „Švabica“ / Svadba i sahrana u Moravcima

Mile Gajić je bio kulturni radnik (ka­ko se to kaže!), uža sp­ec­ija­ln­ost mu je bila pozorišna režija. Me­đutim,  duži je i širi spisak ak­ti­vn­os­tima kojima se odazivao svim svojim zn­anjem i iskustvom, stravstveno i uporno, do fanatičnosti. 

Poodavno je otklonjena dilema da li je Valjevu i Valjevcima potrebna nova biblioteka. Svakome iole razboritom znano je i to da je moguća nova i velika Valjevska biblioteka. 

Oktobarska sednica Gradske skupštine prekinuta zbog pokušaja SNS da smeni tzv. zamenika gradonačelnika Dragoljuba Krstića iz Pobede  / “Škoda oktavija” vraćena Apotekarskoj ustanovi po nalogu gradonačelnika Stanka Terzića (SP)

Za 400 mesta u „Gorenju“ 7.000 konkurenata / Pivari otpisan državni dug / Stečaj „Nove Srbijanke“ / Divčibare i Ljig bez vode / Džez fest/ Jubilej Radovana Belog Markovića / Odlazak Mila Gajića

Sajam šljiva u Osečini / Pivara izbegla stečaj / Dug za struju 900 miliona / Rezervista preti novinarima / „Turistički cvet“ Narodnom muzeju / Obnovljena Letnja škola arhitekture / Šest valjevskih gracija na „Abrofestu“

Valjevo je takoreći po broju novoprimljenih državnih službenika prvo u Srbiji. Koji je to stručnjak i stručnjakinja, tu ni jedan moleban ne pomaže, tu bi  samo dobar slet dao rezultat.

Predsednik Skupštine Grada Valjeva ističe se ovog vrelog leta na toj (drugorazrednoj) dužnosti neprimerenom agilnošću zavredevši njom i mesto u ovom važnom novinskom prostoru.

Suša / Gradska vlast bez DS i LDP / U Istraživačkoj stanici CERN-ova škola „Božje čestice“ / Blogeri izabrali: Valjevo najlepše u Srbiji / Parada lakih letnjih Dana i večeri...

Džaba smo glasali / Reciklažni centar / Stečaj za Pivaru / „Sigurna kuća“ / Kiselo voće  / Supermarket  / „Talog“ / „Bonavia“...

Iz referata „Arheologija Valjevskog kraja“, pripremljenog za skupštinu srpskog arheološkog društva u Valjevu, održanu 2426. Maja

Bilo bi neke pravde da Valjevo pripadne Tomi, jer Ono što je DS u Valjevu, na čelu sa taj Mića i ta Mica, i sama predstava o demokratiji, pa i stranci, su kao Dupe i Oko.

Demokratska stranka je u Valjevu najveći gubitnik minulih lokalnih izbora. Ispred nje su, sa priličnom prednošću, socijalisti i naprednjaci, oni što su, već smo se u to uveravali, i za Srbiju i za Valjevo po mnogo čemu nesrećnija rešenja.

Valjevske demokrate vele da pošteni, da u politici nisu zbog lične koristi, ajde postrojimo taj Gradski odbor, važi i za ostale partije, vidimo dokle je ko stig’o sa svoje poštenje. Zato, pustimo kampanje, glasajte Kreativno, Precrtajte tu Njihovu demokratiju.

Nekako su zaboravili da navedu ono u čemu su bili najbolji: koliko su svojih lelemud Mića, i obaveznih leleguz Mica, metnuli u javne službe da jedu ’leba bez motike.

O tome je, na poziv iz našeg uredništva, organizovan okrugli sto sa tridesetak učesnika, umetničkih stvaralaca, predstavnika institucija i organizacija kulture i drugih zainteresovanih. Učestvovao je i gradonačelnik Valjeva Zoran Jakovljević.