Revija Kolubara broj 246 - Revija #246
- Valjevsko skijanje krajem dvadesetog veka
-
- Uslovi za skijanje su, kao što vidimo, bili skromni. Ipak, ovi skijaški dani ostali su lepa uspomena mnogima koji su tada sa skijaškim sportom počinjali.
- Promenada ulicama grada
- Kako i slučaj Valjeva pokazuje, razvoj grada nije uvek pravolinijski. On je više cikličan, sa usponima i padovima, cvetanjem i propadanjem, kao i periodima stagnacije.
- Magija maja
- Maja 1987. bio je koncert Bijelog dugmeta u Hali, za koji sam izgubila kartu. Mislim da sam tada bila najnesrećnija devojčica u gradu. Pevao je u Dugmetu u to doba Alen Islamović.
- Plaža na Kolubari
- Кupali smo se na Кolubari ispod tada drvenog mosta kod Jadra. Reka je tekla uz kej a plaža, ako se tako može reći za priobalje od kamena belutka sa travnatom površi u zaleđu, prostirala se uzvodno do iznad i sada postojećih stepenica iz parka ka reci.
- Okrugle decenije
- Godina 2020, vanredna po mnogo čemu, ipak ima nešto zajedničko sa onim pređašnjim – to da je okrugla decenija. Nakon što smo o 2000. peć podsetili, prisetimo se i nekih ranijih ‘početaka od nule’ u XX veku.
- Lirična hronologija 2000. godine (1. deo)
- Opisujući za Reviju Kolubara od 1994. pa sve do 2014. godine dešavanja koja su – dnevno - obeležavala život Valjeva i okoline iz meseca u mesec, novinarka Ljiljana Kecojević je svakog meseca pisala i kratak lični osvrt na prethodni mesec.
- Pandemija i istorija
- Stariji, ali i svi koji su gledali film „Variola vera“ Gorana Markovića, o epidemiji velikih boginja, upoređuju sadašnju situaciju sa tadašnjom, koja se dešavala isto u martu, 1972. godine.
- Vek valjevskog fudbala
- Prvu pravu fudbalsku loptu u Valjevo je doneo u jesen 1909. Jevrem Mitrović, učenik gimnazije iz Beograda, gde je zbog nestašluka izbačen iz škole, pa se preselio u Valjevsku gimnaziju. Loptu je poklonio Školskoj zbirci za gimnastiku, korišćena je za 'igranje fudbala' na izletima učenika.
- Apotekarska istorija
- U godini kada je sudbina gradske Apoteke Valjevo krajnje neizvesna, apotekarstvo u našem gradu beleži bitan jubilej – 150 godina postojanja. Za stogodišnjicu od osnivanja prve apoteke u gradu, 9. juna 1970. godine, na mestu gde se ona nalazila, postavljena je fontana koja i danas postoji na Desankinom vencu.
- Nemio slučaj
- Neobična školska epizoda (ko ne dođe u crkvu - ide u zatvor) i lepa novinarska lekcija prosvetnim vlastima 1909. godine.
- Hronologija 1889.
- Te 1889. održana je Svetska izložba u Parizu na kojoj je predstavljena i Ajfelova kula koja je poslužila i kao glavna kapija za ulaz na izložbu, a proizvođači iz valjevskog kraja svoja vina i rakije za koja su i nagradjeni.
- Rijeka i Opatija
- Rijeka koju smo posetili ovih dana sada mesto koje gledaoce serije "Novine" podseća na ambijent u kojem je snimana. Vreme je često sivkasto, baš kao u seriji. Rijeka se uveliko sprema za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine.
- Prva valjevska trka
- U susret drugom Valjevskom polumaratonu, koji se dešava u subotu 8. juna, podsećamo na prvu trku organizovanu u Valjevu. Bilo je to početkom XX veka, 1906. godine.
- Prvi maj – 19. i 20. vek
- Podsećamo se događaja vezanih za 1. maj u 19. i 20. veku. Od pokrštavanja Roma, ustanovljenja pijačnih dana, vašara, do prvomajskih proslava Praznika rada u posleratnoj Jugoslaviji. Isti praznik slavimo i sada, više sa mišlju o neradnim danima, manje o tome zbog čega je ustanovljen i šta bi trebalo da simbolizuje.
- Slovenački graditelji Valjeva
- Među brojnim graditeljima Valjeva i infrastrukturnih objekata u okolini grada, bilo je kroz istoriju i stranaca, kao i ljudi iz bivše Jugoslavije. Graditelji Valjeva bili su i Slovenci, o čijem smo radu vezanom za Valjevo našli traga u poslednje vreme.
- Valjevke i oficiri
- Valjevo je krajem 19. i početkom 20. veka bilo 'avokatski grad', a za oficira mladoženju izabranica iz advokatske kuće bila je izuzetno dobra, ako ne i najbolja 'prilika'.
- Valjevski i bokeljski Klinci
- Sela Klinci – jedno u okolini Valjeva, drugo na poluostrvu Luštici, u Boki, imaju - istorijski - više od zajedničkog imena. O tome saznajemo u knjizi „O Valjevu i Šapcu“, Ljubomira Pavlovića, koju je Radio Valjevo izdalo 1990. godine.
- Jadranska straža na Kolubari
- Inspirisani tekstom Lajkovac u "Jadranskoj straži" objavljenom na portalu Lajkovac.net u aprilu, rešili smo da se o ovoj organizaciji i ovom događaju malo više informišemo i vidimo kako je izgledalo kada nam je Jadran, na neki način, pre 85 godina bio bliži nego danas.
- Emisija o valjevskim hidrocentralama
- U dokumentarnom serijalu RTS „Privredna istorija Srbije“ (1804-1914), autora Božidara Đurana, koji je emitovan 2017. godine, jedna od emisija posvećena je prvim hidrocentralama u Srbiji. Među njima su i dve valjevske – jedna iz 1900. godine, druga iz 1902.
- Izazov
- Stepenice kod manastira Ćelije – njih 930, duge 600 metara, 150 metara visinske razlike - izazov su koji je u neposrednoj blizini grada i koji možete koristiti da testirate svoju volju i fizičku spremnost. I da unapredite i jedno i drugo, naravno.
- Moša Pijade, valjevski firmopisac
- Moša Pijade, jugoslovenski slikar, novinar i revolucionar jevrejskog porekla, jedan od autora prvog Ustava FNRJ iz 1946. godine, živeo je i radio neko vreme u Valjevu.
- Kneginjina posela i Ljuba Nenadović
- Na nekoliko knjeginjinih posela prisustvovao je i njen bliski rođak, profesor Beogradskog liceja i književnik, Ljuba Nenadović (1826-1895) i to posle 1852. godine, pošto su se popravili porodični odnosi između kneza Aleksandra i knjeginje Perside s jedne strane i Ljube Nenadovića sa druge strane.
- Umetnička posela Perside Nenadović Karađorđević
- Posle dinastičke promene u Srbiji 1842. godine, kada je na srpski knjaževski presto došao knez Aleksandar Karađorđević, njegova žena, vrlo inteligentna, vredna i ambiciozna, kneginja Persida, rođena Nenadović, krajem 1850. godine počela je priređuje lepa umetnička posela, a u nameri da kulturni nivo svoje kuće uzdigne „radi izobraženija i uveselenija svoje dece“, kako je sama o tome uvek govorila
- Pola veka najave Trga
- Pre pedeset godina (u februaru 1968. godine) u Valjevu je najavljena gradnja trga u Karađorđevoj ulici. Učinjeno je to na stranicama nedeljnika Napred (koji čitamo u digitalizovanoj arhivi Valjevske biblioteke), kroz najavu urbanističkih novosti u toj godini.
- Valjevac – Partizanovac sa Hejsela
- ...Tako je Real Madrid osvojio svoju šestu titulu, dok je ovo bilo prvo i dosada jedino finale Kupa evropskih šampiona koje je igrao Partizan. A onda se na terenu našao i Dobrosav Petrović Valjevac.
- Valjevo nekad i sad (II deo)
- Drugi serijal fotografija Valjeva u (daljoj ili bližoj) prošlosti i sada. Jedna lokacija, dva fotografska zapisa, vreme koje prolazi i grad koji se menja i prilagođava. Parada Crvenog krsta, kafana pretvorena u banku, protest u Karađorđevoj ulici, restoran koji polako postaje hotel, most na Kolubari.
- Valjevo nekad i sad (I deo)
- Prvi u serijalu fotografija Valjeva u prošlosti i sada. Jedna lokacija i nekoliko decenija razmaka između dva fotografska zapisa.
- Valjevka i Vučić
- Ako bi hteli psihološki objasniti otpornost i srčanost naših predaka, morali bi uzeti u obzir mnoge momente i okolnosti, ali je nesumnjivo da je uloga njihovih žena, majki i sestara u tom pogledu bilavrlo značajna i...možda presudna.
- Sezona snegova
- Počelo je vreme snegova. Na fotografijama su foto zapisi Marka Tanskovića sa snegom pokrivenog Povlena od pre nekoliko godina.
- Slave u starom Valjevu
- Sve do kraja prošlog veka (19. veka), kuće su bile manje više zatvorene za strani svet. Samo najbliži rođaci i komšije imali su pristupa u njih. Ali o slavi, koja se smatrala velikim praznikom, i kuće su se svima i širom otvarale. Tog dana svako, kogod je došao, pa makar to bilo i nepoznato lice, priman je i počašćen sa osobitom poštom i ljubaznošću.
- Jeseni u planinama
- Donosimo izbor jesenjih fotografijasnimljenih ovih godina u planinama Valjevskog kraja. I da zaključimo: "Odmetnimo se u plaine!"
- Plesovi u starom Valjevu
- U Građansku kasinu, kafanu koja se nalazila na uglu gde je danas biblioteka, zalazili su većinom prosvetni radnici, a i oficiri. U njoj se krajem 19. veka održavalo i po neko predavanje. U njoj je radio i prvi „tancšul“ (škola igranja) u Valjevu. Većina valjevskih građana zbog pojave prvog tancšula, skandalizirala se i zgražavala.
- Jesen
- Idilična jesen u Donjem Taoru, na obroncima Povlena, pre nekoliko godina.
- Na rastanku s Valjevom
- Kraj je školske godine, vreme da se podsetimo pesme s kraja 19. veka koja bi se, po ugledu na Branka V. Badičevića, mogla nazvati “valjevskim đačkim rastankom”.
- Valjevci i Česi
- Gradsko veće Valjeva donelo je odluku da dodeli javno priznanje ambasadi Republike Češke u Srbiji za doprinos kontinuiranom razvoju i unapređenju sveobuhvatnih međusobnih odnosa grada Valjeva i Republike Češke. Podsećamo ovim povodom na neke od istorijskih veza Valjeva sa Češkom i Česima, odnosno građanima te države koji su u Valjevu živeli, stvarali ili bili familijarno povezani.
- Valjevo u ljubljanskom muzeju
- Dve fotografije Valjeva, snimljene između 1928. i 1947. godine, deo su foto kolekcije Etnografskog muzeja u Ljubljani dostupne na Internet sajtu ove ustanove.
- Valjevo pre 200 godina (2. deo)
- Hronologija događanja u Valjevu i okolini 1816. godine, iz nedovršene knjige Zdravka Rankovića «Valjevski kraj u 19. veku.“
- Obilazeći Srbiju. I Valjevo
- Obilazeći Srbiju gledam gradove, varošice, sela, čamotinju i bedu, izlokane puteve, zagađene reke, neožbukane kuće, šizofrene vile lokalnih tajkuna, kockarnice i kasina, vozne parkove siromašnih opština, i nije mi jasno kako i dalje postoji kritičan procenat građana kojima je sve jasno, koji nisu pod hipnozom, ali ćute.
- Kafana Beograd
- U Valjevu poznatija kao Beograd kafana. Nalazila se na uglu Karađorđeve i Hajduk Veljkove gde je prethodno bila kafana «Mali Beograd». Vlasništvo Spasoja Radovića, rodom iz Gornje Vranjske kod Bileće, koji je prethodno izvesno vreme radio u Americi. Umro je 1931. godine. (1 komentar)
- Porodični život u 19. veku
- Život u gradu zamirao je u prvim večernjim satima. Pre nego što se spusti mrak sve radnje su bile zatvorene, kapije zaključane, a ulice opustele. Dnevne zvukove kovačkih nakovanja, povike trgovaca koji su s vremena na vreme pozivali prolaznike da pazare u radnji i đačku graju iz školskog dvorišta smenjivala je večernja tišina.
- Varoški i kafanski život: Svakodnevica Valjeva krajem 19. veka
- Najintenzivnije se u varoši živelo pre podne, između deset i dvanaest sati. U to doba dana stari deo grada – čaršija, trgovinsko-zanatski centar, dobijao je puna obeležja poslovne zone u kojoj se kretao najveći broj ljudi, prodavala i kupovala roba, zalazilo u kafane radi sklapanja posla.
- Glas Valjeva
- Na današnji dan, 30. juna 1928. godine izašao je prvi broj novina Glas Valjeva.
- Valjevka Draga Spasić
- Fotografije Drage Spasić, glumice i operske pevačice rođene u Valjevu, koje smo posredstvom Europeane našli na stranicama austrijskog univerziteta u Gracu, povod je da se podsetimo ove istaknute sugrađanke. Na novosadskom Limanu jedna ulica nosi njeno ime, dok je Valjevo nema.
- Valjevski fudbaleri na Partizanskoj olimpijadi
- Sarajevsko Oslobođenje objavilo je nedavno tekst profesora dr. Hasana Balića o partizanskoj olimpijadi organizovanoj 1942. godine na oslobođenoj teritoriji u Foči, na kojoj su zapaženu ulogu imali i valjevski fudbaleri-partizani.
- Valjevska podvala
- Valjevska podvala jedna je od najpoznatijih valjevskih legendi. Više puta našla se i na sceni valjevskog pozorišta. Evo i porekla te znamenite priče. (1 komentar)
- Sokolsko društvo u Valjevu
- Izložba „Ko je soko – taj je Jugosloven„ otvorena je 4. februara u Muzeju istorije Jugoslavije. Ovim projektom otpočinje period obimnijih istraživanja i proširenja fonda koji svedoči o nasleđu prve Jugoslavije.
- Austrougarske slike Valjeva
- Preko tri haljade fotografija koje je austrougarska vojska napravila u Srbiji od 1914. do 1918. objavljene su na sajtu Državnog arhiva Austrije. Među njima su i slike iz Valjeva i okoline. Prenosimo nekoliko.
- Biciklom Zemun-Kosjerić via Valjevo
- U knjizi putopisa “Drugde” (1969), pisac Aleksandar Tišma, između ostalog, govori o svom putovanju biciklom kroz Srbiju u leto 1961. godine, kada je posetio i Valjevo. Ova priča preneta je u Kalendaru “Kolubara” za 2002. godinu.
- U sezoni zabava
- U periodu pre Drugog svetskog rata, u sezoni nakon Božića, organizovane su esnafske zabave, zatim takozvani Ciganski balovi, ili koncerti i igranke poput onih koje je pravio Glas Valjeva da prikupi sredstva za svoj finansijski opstanak. (1 komentar)
- U Valjevu pre 200 godina
- Hronologija događanja u Valjevu i okolini 1815. godine, iz nedovršene knjige Zdravka Rankovića «Valjevski kraj u 19. veku.“
- Priče iz Karađorđeve (II deo)
- Posle Drugog svetskog rata predsednik valjevske Gradske opštine Vasa Nožica imao je dovoljno i snage i razboritosti zahvaljujući čemu je odbranjeno da Karađorđeva ulica ne uzme tada najčešće (Titovo) ime glavnih ulica. Promena u tom smislu izvedena je tek 1971, ali sa nevelikom važnošću – u leto 1990. godine uspostavljeno je predašnje stanje.
- Priče iz Karađorđeve (I deo)
- „Ovo je nova ulica – pisao je Drašković – nova u odnosu na Knez Miloševu i Vojvode Mišića ulicu s leve strane Kolubare, jer je Karađorđeva ulica kasno prosečena. Zato su u njoj novije kuće i noviji stanovnici... Današnja Karađorđeva ulica prosecana je u dva maha.
- Spomen obeležje valjevskom glumcu Mitru Radiću
- Pedeset godina nakon smrti valjevski glumac Mitar Radić dobio je spomen obeležje u Valjevu, zahvaljujući inicijativi Fondacije “Zdravko Ranković” i redakcije Kolubarske.rs. Mitar Radić (1887-1965) je 1905. godine bio među osnivačima valjevskog “Abraševića” i zapaženi član “Abraševićeve” dramske i horske sekcije.
- Spomenik Desanki – 25 godina sa nama
- Na današnji dan pre četvrt veka, na velikoj svečanosti u Valjevu, otkriven je spomenik pesnikinji Desanki Maksimović i pesništvu uopšte. Ovom događaju prisustvovala je i sama pesnikinja, a besedu je govorio pesnik i akademik Matija Bećković.
- Valjevski hotel "Sekulić"
- Kafana, hotel, bioskop, restoran za pretplatnike, prodavnice, to je sve valjevski hotel „Sekulić” čiji je prvi vlasnik bio Drago Sekulić. Posle gazde Sekulića ređali su se držaoci ovog objekta. Najotemnije je bilo u vreme kad je kafanu i sve ostalo u ovom objektu vodio Marko Bobić, hotelijer i političar. On je izvesno vreme bio predsednik Valjevske opštine, pred Drugi svetski rat i za vreme okupacije.
- Valjevske uspomene Jaroslava Jande
- Jaroslav Janda našao se u Valjevu u jesen 1914. godine, pred Kolubarsku bitku, gde je često po zadatku dolazio sa obližnjih položaja da pokupi poštu i obavi nabavke za jedinicu. Austro-ugarska vojska evakuisala je svoje ranjenike iz grada jer se znalo da se srpska vojska približava. Kako nije želeo da se vrati u Austriju, menjao se sa nemačkim vojnikom i ostao u Valjevu, radeći u bolnici smeštenoj u zgradi Gimnazije. (1 komentar)
- Otkrivamo: Češke uspomene iz ratnog Valjeva
- Jaroslava Hlavačkova rođena je u Pragu, 1957. godine. Po obrazovanju je doktor istorijskih nauka, studirala je u Pragu i Kijevu, više od decenije živi sa mužem u istočnoj Africi. Ipak, postoji nit koja je vezuje za Valjevo. Naime, njen deda, Jaroslav Janda, kao vojnik u sanitetu austrougarske vojske proveo je oko godinu dana u zarobljeništvu u Valjevu.
- O snimanju 'Priča iz Nepričave'
- Ekipa odsela u valjevskom hotelu „Narcis”, sa snimanja se vraća tek predveče. Zoran ne izlazi iz lika Seljaka, ne skida kostim, ni kad prolazi valjevskim korzoom, niti u hotelu. Šeširče nakrivo, košulja se delimično izvukla iz plavih platnenih radničkih pantalona, na nogama kondure (opanci gumenjaci). Valjevci ga gledaju sa velikom sipatijom - Zoran je „naš čovek”.
- Mislio sam da je živottt...
- Autor pesme “Mislio sam da je život” je Dragutin B. Ilić, rođen u Valjevu 1910. godine. Preminuo je 1933. od posledica tuberkuloze. Iako je živeo nepune 23 godine, iza njega su ostali stihovi koji traju. Bio je rođeni brat Drage Jonaš, čuvene spikerke. (5 komentara)
- Noć ispred Petničke pećine
- Zapamtila sam kroz ceo život tu noć ispred Petničke pećine iz koje je izvirala potajna slast čežnje. I sada kada pomišljam na nju i na moju glavu na Simiim grudima jeza miline prožima me svu.
- Zabava na Divčibarama
- Jedno toplo avgustovsko veče pred kafanom „Zlatibor“, nekoliko preduzimljivih ljudi, i jedan izlet do Divčibara doveli su nekoliko meseci kasnije do formiranja Zdravstvenog društva Divčibare i potom početka ubrzanijeg razvoja turizma na planini Maljen.
- Divčibarski izleti
- Od Valjeva do Divčibara, pre rata, išlo se samo putem Valjevo-Užice do Kaone odakle je odvojak puta u dužini od 9km vodio do Divčibara. Put Valjevo-Užice je imao makadamsku podlogu, koja je, zbog male frekvencije saobraćaja, dosta dobro održavana. Deo puta od Kaone do Divčibara sve do 1936. godine, kada je rekonstruisan i povaljan, bio je običan seoski put.
- Divčibarske ljubavi
- Dve anegdote iz divčibarskog hotela „Maljen“ pedesetih i šezdesetih godina, zabeležene u knjizi „Divčibare“ Boke Lome.
- Kafane i kamašne
- Paralelno sa svim tragičnim zbivanjima, dešavao se i obični, svakodnevni život. Izmenjen ratom, naravno, ali ipak prisutan. Život u kome se nađe mesta i za modu, kafanu, umetnost. O tome svedoči i ondašnja štampa.
- Valjevka na prestolu: Persida Karađorđević (3. deo)
- U emigraciji kneginja Persida je takođe imala dosledan stav. Dok se knez Aleksandar mirio sa situacijom i čak bio u stanju da pregovara sa knez Mihailom, kneginja Persida nije htela ni da čuje za bilo kakav kompromis. U borbi sa Obrenovićima njena je parola bila „sve ili ništa”.
- Valjevka na prestolu: Persida Karađorđević (2. deo)
- Knenjiga Persida stvorila je svoju kamarilu u kojoj su preovlađivali njeni rođaci – Nenadovići... Kako svoje rođake tako i zetove ponameštala je po raznim visokim i važnim položajima. Kad je njen muž stupio na presto 1842, Persidi je bilo skoro 30 godina, i ona je umela zrelo da misli i nastupa.
- Valjevka na prestolu: Persida Karađorđević (I deo)
- Dok su Obrenovići, uzevši ih ukupno, bili jako inteligenetni, ali labavog morala, Karađorđevići su nedostatak intelekta nadoknađivali moralnim osobinama. Pri tom, Aleksandar je bio neotporan, bez energije, i teško se snalazio u osobitim i komplikovanim situacijama. Ali je zato Persida, iako mlada i bez iskustva, umela da se snađe i pokaže - što je kod žena ređi slučaj – jedan stav, koji iznenađuje. Izgleda, da je njen otac Jevrem umeo vaspitati je i pripremiti za jednu tako visoku funkciju, koja će joj pripasti.
- Grad u moru svetlosti
- Na današnji dan, 9. maja 1900. godine (27. aprila po starom kalendaru) Valjevo je dobilo električnu energiju. Bilo je prvi grad u Srbiji, posle Beograda, koji je dobio struju.
- Lepe Valjevke iz „zlatnih šezdesetih” (III)
- Na valjevskom korzou šezdesetih godina pažnju je privlačila i jedna izuzetno lepa crnka. Zvala se Slavica Dragićević. Mnogo mi se sviđala, ali je moje udvaranje diskretno odbila. To me nije omelo da joj posvetim jednu pesmu, objavljenu u listu „Napred”. Bio je to sonet sa akrostihom, koji je glasio „Devojci u plavom”, jer su gimnazijalke (pa i Slavica) u to vrerme nosile plave uniforme (kecelje). (1 komentar)
- Lepe Valjevke iz „zlatnih šezdesetih” (II)
- Danas je kod nas vrlo popularna TV serija „Sekst i grad”, ali moram reći da su sve te Sare Džesike Parker i ostale Samante – samo blede kopije naše Valjevke iz „zlatnih šezdesetih” – Nade Sarić! (8 komentara)
- Lepe Valjevke iz „zlatnih šezdesetih” (I)
- Naročito za vreme „zlatnih šezdesetih” prošlog veka, o kojima se i danas priča kao o godinama blagostanja, lepih devojaka i mladića i sjajne muzike. Zato sam i prihvatio ponudu Zdravka Rankovića da pišem o lepim Valjevkama iz tog vremena i osvežim uspomene na te – hodajuće valjevske cvetove... (6 komentara)
- Kosovka devojka - Nadežda Petrović
- Odlomak iz teksta objavljenog u listu Pijemont 29. marta 1915. o smrti Nadežde Petrović, slikarke i dobrovoljne bolničarke, preminule u Valjevu.
- Valjevske osamdesete kroz etikete
- U zelenoj fascikli sa rajsferšlusom starija sestra i ja sačuvali smo baš puno etiketa koje su u periodu od 1979. do 1983. godine za razne firme iz tadašnje Jugoslavije urađene u pogonima Valjevske štamparije * Štamparija je nestala u stečaju pre desetak godina. Danas je skoro zaboravljena, kao da nikada nije ni postojala tamo na placu pored reke Ljubostinje. Dizajneri, zanatlije grafičari i mašine otišli su svako na svoju stranu. (3 komentara)
- Njujork Tajms o Valjevu, Brankovini i Mionici 1913. godine
- Ne navodeći ime autorke, Njujork Tajms je 13. februara 1913. godine objavio putopis kroz Srbiju, između ostalog i dolazak u Valjevo, Bankovinu, Mionicu. Njihova najava teksta je neobična, utoliko pre što je i ovaj list 1904. pisao o knjizi „Kroz zemlju Srba“ Meri Edit Daram, odakle smo nedavno objavili prevod dela koji se odnosi na Valjevo i Ub
- Britanska spisateljica o Valjevu i Ubu 1904. godine
- Valjevo je lepo uređeno mesto, osvetljeno električnom energijom. Moderno obučene dame i pompezno uglađeni oficiri, koji su slušali vojni orkestar u Parku, uklopili bi se i u Rue de Rivoli i Row. Moji novi poznanici bili su oduševljeni da čuju da sam naučila srpski u Londonu. Kad sam im rekla da je moj učitelj bio Poljak, radost je splasla, ali su se složili da je to bolje nego da sam ga učila od nekog „zlog Švabe“ (tj. Nemca).
- Projekat „Valjevo u štampi 1914. godine“
- Projekat „Valjevo u štampi 1914. godine“ predstaviće pisanje novina – domaćih i stranih - o dešavanjima u Valjevu i okolini tokom prvih meseci Prvog svetskog rata. Kroz istraživanje smo sakupili veliki broj tekstova iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Poljske, Engleske, Irske, Švajcarske, Australije, Novog Zelanda, SAD. U tim tekstovima saznajemo o pobedama i porazima, svakodnevnom životu, izgledu grada i okoline, bolesnima i ranjenima, o mrtvima, o vojnom i medicinskom značaju grada u tom periodu, o povlačenjima i ofanzivama, o vojnim i političkim vođama.
