Kako i slučaj Valjeva pokazuje, razvoj grada nije uvek pravolinijski. On je više cikličan, sa usponima i padovima, cvetanjem i propadanjem, kao i periodima stagnacije.

Кupali smo se na Кolubari ispod tada drvenog mosta kod Jadra. Reka je tekla uz kej a plaža, ako se tako može reći za priobalje od kamena belutka sa travnatom površi u zaleđu, prostirala se uzvodno do iznad i sada postojećih stepenica iz parka ka reci.

Opisujući za Reviju Kolubara od 1994. pa sve do 2014. godine dešavanja koja su – dnevno - obeležavala život Valjeva i okoline iz meseca u mesec, novinarka Ljiljana Kecojević je svakog meseca pisala i kratak lični osvrt na prethodni mesec.

Prva međunarodna fudbalska utakmica u Valjevu odigrala se 28. juna 1948. godine, kada je u Parku pećina gostovala Slavija iz Praga.

U godini kada je sudbina gradske Apoteke Valjevo krajnje neizvesna, apotekarstvo u našem gradu beleži bitan jubilej – 150 godina postojanja. Za stogodišnjicu od osnivanja prve apoteke u gradu, 9. juna 1970. godine, na mestu gde se ona nalazila, postavljena je fontana koja i danas postoji na Desankinom vencu.

Te 1889. održana je Svetska izložba u Parizu na kojoj je predstavljena i Ajfelova kula koja je poslužila i kao glavna kapija za ulaz na izložbu, a proizvođači iz valjevskog kraja svoja vina i rakije za koja su i nagradjeni.

Rijeka koju smo posetili ovih dana sada  mesto koje gledaoce serije "Novine" podseća na ambijent u kojem je snimana. Vreme je često sivkasto, baš kao u seriji. Rijeka se uveliko sprema za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine.

U susret drugom Valjevskom polumaratonu, koji se dešava u subotu 8. juna, podsećamo na prvu trku organizovanu u Valjevu. Bilo je to početkom XX veka, 1906. godine.

Među brojnim graditeljima Valjeva i infrastrukturnih objekata u okolini grada, bilo je kroz istoriju i stranaca, kao i ljudi iz bivše Jugoslavije. Graditelji Valjeva bili su i Slovenci, o čijem smo radu vezanom za Valjevo našli traga u poslednje vreme.

Hronologija događanja u Valjevu i okolini 1819. godine, iz nedovršene knjige Zdravka Rankovića "Valjevski kraj u 19. veku."

Inspirisani tekstom Lajkovac u "Jadranskoj straži" objavljenom na portalu Lajkovac.net u aprilu, rešili smo da se o ovoj organizaciji i ovom događaju malo više informišemo i vidimo kako je izgledalo kada nam je Jadran, na neki način, pre 85 godina bio bliži nego danas.

Stepenice kod manastira Ćelije – njih 930, duge 600 metara,  150 metara visinske razlike - izazov su koji je u neposrednoj blizini grada i koji možete koristiti da testirate svoju volju i fizičku spremnost. I da unapredite i jedno i drugo, naravno.

Na nekoliko knjeginjinih posela prisustvovao je i njen bliski rođak, profesor Beogradskog liceja i književnik, Ljuba Nenadović (1826-1895) i to posle 1852. godine, pošto su se popravili porodični odnosi između kneza Aleksandra i knjeginje Perside s jedne strane i Ljube Nenadovića sa druge strane.

Pre pedeset godina (u februaru 1968. godine) u Valjevu je najavljena gradnja trga u Karađorđevoj ulici. Učinjeno je to na stranicama nedeljnika Napred (koji čitamo u digitalizovanoj arhivi Valjevske biblioteke), kroz najavu urbanističkih novosti u toj godini. 

Aeroklub u Valjevu osnovan je pre 85 godina, 1. januara 1933. godine.

Prvi u serijalu fotografija Valjeva u prošlosti i sada. Jedna lokacija i nekoliko decenija razmaka između dva fotografska zapisa.

Počelo je vreme snegova. Na fotografijama su foto zapisi Marka Tanskovića sa snegom pokrivenog Povlena od pre nekoliko godina.

Donosimo izbor jesenjih fotografijasnimljenih ovih godina u planinama Valjevskog kraja. I da zaključimo: "Odmetnimo se u plaine!"

Idilična jesen u Donjem Taoru, na obroncima Povlena, pre nekoliko godina.

Gradsko veće Valjeva donelo je odluku da dodeli javno priznanje ambasadi Republike Češke u Srbiji za doprinos kontinuiranom razvoju i unapređenju sveobuhvatnih međusobnih odnosa grada Valjeva i Republike Češke. Podsećamo ovim povodom na neke od istorijskih veza Valjeva sa Češkom i Česima, odnosno građanima te države koji su u Valjevu živeli, stvarali ili bili familijarno povezani.

Hronologija događanja u Valjevu i okolini 1816. godine, iz nedovršene knjige Zdravka Rankovića «Valjevski kraj u 19. veku.“

U Valjevu poznatija kao Beograd kafana. Nalazila se na uglu Karađorđeve i Ha­jd­uk Veljkove gde je prethodno bila kafana «M­ali Beograd». Vlasništvo Spasoja Ra­do­v­ića, rodom iz Gornje Vranjske kod Bi­le­će, koji je prethodno izvesno vreme radio u Americi. Umro je 1931. godine.

Najintenzivnije se u varoši živelo pre podne, između deset i dvanaest sati. U to doba dana stari deo grada – čaršija, trgovinsko-zanatski centar, dobijao je puna obeležja poslovne zone u kojoj se kretao najveći broj ljudi, prodavala i kupovala roba, zalazilo u kafane radi sklapanja posla.

Fotografije Drage Spasić, glumice i operske pevačice rođene u Valjevu, koje smo posredstvom Europeane našli na stranicama austrijskog univerziteta u Gracu, povod je da se podsetimo ove istaknute sugrađanke. Na novosadskom Limanu jedna ulica nosi njeno ime, dok je Valjevo nema.

Valjevska podvala jedna je od najpoznatijih valjevskih legendi. Više puta našla se i na sceni valjevskog pozorišta. Evo i porekla te znamenite priče.

Preko tri haljade fotografija koje je austrougarska vojska napravila u Srbiji od 1914. do 1918. objavljene su na sajtu Državnog arhiva Austrije. Među njima su i slike iz Valjeva i okoline. Prenosimo nekoliko.

U periodu pre Drugog svetskog rata, u sezoni nakon Božića, organizovane su esnafske zabave, zatim takozvani Ciganski balovi, ili koncerti i igranke poput onih koje je pravio Glas Valjeva da prikupi sredstva za svoj finansijski opstanak.

Posle Drugog svetskog rata predsednik valjevske Gradske opštine Vasa Nožica imao je dovoljno i snage i razboritosti zahvaljujući čemu je odbranjeno da Karađorđeva ulica ne uzme tada najčešće (Titovo) ime glavnih ulica. Promena u tom smislu izvedena je tek 1971, ali sa nevelikom važnošću – u leto 1990. godine uspostavljeno je predašnje stanje.

Pedeset godina nakon smrti valjevski glumac Mitar Radić dobio je spomen obeležje u Valjevu, zahvaljujući inicijativi Fondacije “Zdravko Ranković” i redakcije Kolubarske.rs. Mitar Radić (1887-1965) je 1905. godine bio među osnivačima valjevskog “Abraševića” i zapaženi član “Abraševićeve” dramske i horske sekcije.

Kafana, hotel, bioskop, restoran za pretplatnike, prodavnice, to je sve valjevski hotel „Sekulić” čiji je prvi vlasnik bio Drago Sekulić. Posle gazde Sekulića ređali su se držaoci ovog objekta. Najotemnije je bilo u vreme kad je kafanu i sve ostalo u ovom objektu vodio Marko Bobić, hotelijer i političar. On je izvesno vreme bio predsednik Valjevske opštine, pred Drugi svetski rat i za vreme okupacije.

Jaroslava Hlavačkova rođena je u Pragu, 1957. godine. Po obrazovanju je doktor istorijskih nauka, studirala je u Pragu i Kijevu, više od decenije živi sa mužem u istočnoj Africi. Ipak, postoji nit koja je vezuje za Valjevo. Naime, njen deda, Jaroslav Janda, kao vojnik u sanitetu austrougarske vojske proveo je oko godinu dana u zarobljeništvu u Valjevu. 

Autor pesme “Mislio sam da je život” je Dragutin B. Ilić, rođen u Valjevu 1910. godine. Preminuo je 1933. od posledica tuberkuloze. Iako je živeo nepune 23 godine, iza njega su ostali stihovi koji traju. Bio je rođeni brat Drage Jonaš, čuvene spikerke.

Jedno toplo avgustovsko veče pred kafanom „Zlatibor“, nekoliko preduzimljivih ljudi, i jedan izlet do Divčibara doveli su nekoliko meseci kasnije do formiranja Zdravstvenog društva Divčibare i potom početka ubrzanijeg razvoja turizma na planini Maljen.

Dve anegdote iz divčibarskog hotela „Maljen“ pedesetih i šezdesetih godina, zabeležene u knjizi „Divčibare“ Boke Lome.

U emigraciji kneginja Persida je takođe imala dosledan stav. Dok se knez Aleksandar mirio sa situacijom i čak bio u stanju da pregovara sa knez Mihailom, kneginja Persida nije htela ni da čuje za bilo kakav kompromis. U borbi sa Obrenovićima njena je parola bila „sve ili ništa”.

Dok su Obrenovići, uzevši ih ukupno, bili jako inteligenetni, ali labavog morala, Karađorđevići su nedostatak intelekta nadoknađivali moralnim osobinama. Pri tom, Aleksandar je bio neotporan, bez energije, i teško se snalazio u osobitim i komplikovanim situacijama. Ali je zato Persida, iako mlada i bez iskustva, umela da se snađe i pokaže - što je kod žena ređi slučaj – jedan stav, koji iznenađuje. Izgleda, da je njen otac Jevrem umeo vaspitati je i pripremiti za jednu tako visoku funkciju, koja će joj pripasti.

Na valjevskom korzou šezdesetih godina pažnju je privlačila i jedna izuzetno lepa crnka. Zvala se Slavica Dragićević. Mnogo mi se sviđala, ali je moje udvaranje diskretno odbila. To me nije omelo da joj posvetim jednu pesmu, objavljenu u listu „Napred”. Bio je to sonet sa akrostihom, koji je glasio „Devojci u plavom”, jer su gimnazijalke (pa i Slavica) u to vrerme nosile plave uniforme (kecelje).

Naročito za vreme „zlatnih šezdesetih” prošlog veka, o kojima se i danas priča kao o godinama blagostanja, lepih devojaka i mladića i sjajne muzike. Zato sam i prihvatio ponudu Zdravka Rankovića da pišem o lepim Valjevkama iz tog vremena i osvežim uspomene na te – hodajuće valjevske cvetove...

U zelenoj fascikli sa rajsferšlusom starija sestra i ja sačuvali smo baš puno etiketa koje su u periodu od 1979. do 1983. godine za razne firme iz tadašnje Jugoslavije urađene u pogonima Valjevske štamparije * Štamparija je nestala u stečaju pre desetak godina. Danas je skoro zaboravljena, kao da nikada nije ni postojala tamo na placu pored reke Ljubostinje. Dizajneri, zanatlije grafičari i mašine otišli su svako na svoju stranu.

Izbor iz domaće i strane štampe od pre sto godina

Ne navodeći ime autorke, Njujork Tajms je 13. februara 1913. godine objavio putopis kroz Srbiju, između ostalog i dolazak u Valjevo, Bankovinu, Mionicu. Njihova najava teksta je neobična, utoliko pre što je i ovaj list 1904. pisao o knjizi „Kroz zemlju Srba“ Meri Edit Daram, odakle smo nedavno objavili prevod dela koji se odnosi na Valjevo i Ub

Projekat „Valjevo u štampi 1914. godine“ predstaviće pisanje novina – domaćih i stranih - o dešavanjima u Valjevu i okolini tokom prvih meseci Prvog svetskog rata. Kroz istraživanje smo sakupili veliki broj tekstova iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Poljske, Engleske, Irske, Švajcarske, Australije, Novog Zelanda, SAD. U tim tekstovima saznajemo o pobedama i porazima, svakodnevnom životu, izgledu grada i okoline, bolesnima i ranjenima, o mrtvima, o vojnom i medicinskom značaju grada u tom periodu, o povlačenjima i ofanzivama, o vojnim i političkim vođama.

"Danas oko 9 časova pre podne leteo je nad Valjevom jedan neprijateljski aerop­l­an. Iz toga aeroplana bačene su na varoš dve granate; jedna od njih bačena je na bo­ln­icu, na kojoj je bio vidno istaknut zn­ak Crvenog krsta."

„Ja (...) legnem bez brige da spavam. Al’ u neko doba noći dotrča stražar, izbudi nas i kaže da izgore Valjevo i da mnoge pu­š­ke pucaju. Ustanem ja i pogledam: Va­lje­vo doista gori. (...) Ali, ovako je bilo..."

Iz referata „Arheologija Valjevskog kraja“, pripremljenog za skupštinu srpskog arheološkog društva u Valjevu, održanu 2426. Maja

U narednom razdoblju nastojaćemo da upotpunimo poneke ovde već publikovane životopise i da predstavljamo one koji su nam bili nepoznati.