Promocija knjige Zdravka Rankovića “Valjevski kraj u XIX veku, u izdanju Matične biblioteke „Ljubomir Nenadović“ Valjevo, održana je 17. avgusta. Ova knjiga, iz zaostavštine Zdravka Rankovića, promovisana je tačno na desetu godišnjicu njegove smrti.

Doktorska izložba Luke Tripkovića, slikara i pisca rođenog u Valjevu, u toku je u beogradskoj galeriji Umetnički prostor U10. Otvorena je do 30. januara.

Valjevska štamparija ustanovila je pre četiri decenije, 1980. godine, ediciju „Pesnikovom rukom pisano“ 

Za nama je težak period. Onaj pred nama neizvestan je na razne načine: zdravstveno, ekonomski, politički, socijalno. Uz sunce i majsku rakoš prirode, dodajmo zrno poezije pesnika našeg kraja Petra Pajića kao sidro u smutnim vremenima.

Odlomak iz scenarija/romana u nastajanju “Čovek u plamenu” našeg kalifornijskog saradnika Grgura Strujućia koji prikazuje, pojašnjava, “sliku Valjeva iz perspektive jednog domaćeg globalnog nomada koji kreće na put u srce tame.”

Neki ljudi odu na koncert i provedu se. A neki, kao Grgur Strujić, sa valjevskom ekipom u Kaliforniji ode na koncert i, inspirisan, posle prevede pesmu. Kaže da se osetio kad ju je čuo “kao da se iznenada pojavio novi glas (moje) generacije.”

Samostalna izložba slika Valjevca Željka Vitorovića (1983), pod nazivom „Registar“, biće otvorena u ponedeljak 11. septembra u beogradskoj galeriji Suluj.

Preminuo je Petar Pajić, pesnik i prozni pisac. Rođen je u Valjevu, 6. oktobra 1935.

Film “Arijus van Tinhoven – Valjevski Holanđanin” autora Slobodana Rakovića biće premijerno prikazan u ponedeljak 13. februara u velikoj Sali Centra za kulturu Valjevo (u 19.30).

Monografija posvećena Branku Obradoviću “Knjiga smeha bez zaborava” biće promovisana večeras u 19 sati u svečanoj sali Valjevske gimnazije.

Premijera predstave „Ruža, uvela“ vranjskog teatra odigrana je na sceni Doma vojske 21. oktobra, označivši početak manifestacije„Borini pozorišni dani“, 36. po redu. Predstavu je režirao Milan Nešković, mladi reditelj iz Valjeva koji živi i radi u Beogradu. Tekst objavljen u Vranjskim.

Izložba fotografija”Bukvar prirode – planine  valjevskog kraja” majstora fotografije Miroslava Jeremića biće otvorena u utorak, 4. oktobra u Narodnom muzeju u Valjevu (u 19 časova). Fotografije iz različitih perioda biće zastupljene na izložbi, a kako nam autor kaže, priroda je, uz ljude, glavna tema njegovog interesovanja.

Prva knjiga Ivana Drpića, istoričara umetnosti rođenog u Valjevu, “Epigram, umetnost i pobožnost u poznoj Vizantiji", objavljena je ovih dana u izdanju prestižnog akademskog izdavača Cambridge University Press.

Izložba „Kolubara, Valjevo, Valjevci“, otvorena sinoć u galeriji „Plato“, u saradnji sa Matičnom bibliotekom „Ljuba Nenadović“, predstavlja deo fotografske arhive Revije Kolubara. 

Izložba crteža Luke Tripkovića biće otvorena u subotu 16. aprila u 19 časova u Centru za kulturu Valjevo.

Početkom ove godine u Beogradu je preminuo vajar Oto Logo. Oto Logo je rođen 1931. godine u Beogradu. Među njegovim delima dva su poznata spomenika u Valjevskom kraju.

Pedeset godina nakon smrti valjevski glumac Mitar Radić dobio je spomen obeležje u Valjevu, zahvaljujući inicijativi Fondacije “Zdravko Ranković” i redakcije Kolubarske.rs. Mitar Radić (1887-1965) je 1905. godine bio među osnivačima valjevskog “Abraševića” i zapaženi član “Abraševićeve” dramske i horske sekcije.

Izložba radova sa umetničke kolonije „Pronađeni u prevodu“ u Bujačiću kod Valjeva u beogradskoj Ciglani

Na stranici Narodnog pozorišta u Beogradu posvećenoj pozorišnoj predstavi „Bela kafa“, našla su se imena čak četiri Valjevca: Aleksandra Popovića, Milana Neškovića, Zdravka Rankovića i Nenada Jezdića.

 Iz štampe je izašla knjiga posvećena istorijatu jedne institucije o kojoj često imamo predrasude.

U nastanku ove pesme, i priče o pesmi, učestvovali su: jedan Amerikanac koji je bio u Valjevu pre sto godina; jedan Amerikanac nastanjen u Francuskoj koji nikada nije bio u Valjevu; jedan Valjevac u Kaliforniji; i jedna Valjevka u Beogradu.

Ako se i pomislilo da je o istoriji Va­ljevske gimnazije istraženo i na­pisano sve značajno što je moglo da se istraži i napiše i izgovoreno sve zn­ačajno što je moglo da se izgovori, naj­no­vija knjiga Zdravka Rankovića o kojoj na njegovu želju imam čast večeras da go­vo­rim, uverava u jedno davno ovladano istraživačko iskustvo. To je da znanja na neku temu iz prošlosti nikada nisu do kraja osvojena i da prošlost nikada nije zauvek istraživački izgubljena.

Naša knjiga „Valjevke“ (drugo izdanje) predstavljena je 27. marta u Beogradu, u Ce­n­tru za kulturnu dekontaminaciju. Na okupu se te večeri našlo oko 150-oro za­in­te­resovanih, u većini Valjevki i Valjevaca, veoma mladih ali i onih koji to nisu. 

Navršilo se sedamdeset godina od vr­emena kada su na Gradskom trgu u Va­ljevu javno obešeni Stevan Bo­ro­ta i Josif Majer, vojno–politički ru­ko­vodioci Posavo–tamnavskog partizan­s­k­og odreda.