Građane koji vrednuju sve što su Kolubarske uradile za sve nas od 2014. godine pozivamo da na koji god način mogu pomognu ovoj maloj i hrabroj redakciji. 

Prethodnog vikenda u Valjevu je održan Open Minded fest. Ovaj događaj izazvao je velike kontroverze u gradu. 

Staro je pravilo u Srba, moguće i šire, kako je ćutanje često jače i od gromoglasne galame. Povod za ove redove su dešavanja nakon 8. jula i incidenata na performansu NVO „Žene u crnom“ održanom na Gradskom trgu.

Rečica Jablanica - što protičući kroz buduću akumulaciju «Rovni» i puniće je svojom vodom, u minulom povodnju za izvesno vreme se zaustavila u tom prostoru.

Kad je 16. uveče prestala predizborna ćutnja i prošlo još sat ili dva vremena slavodobitno se Jokić oglasio na televiziji nezaustavljivo vičući pri tome. Pretnje je upućivao na sve strane. Mnoge je smenjivao još te noći ali ipak i ponešto ostavljao za naredno jutro. 

Tek što je počela ova godina (trećeg januara) Nadzorni odbor «Krušika» zasedao je u Beogradu i odlučio da sa dužnosti generalnog direktora te Holding korporacije smeni Jovana Davidovića. Čoveka koji se na glavnoj dužnosti u «Krušiku» nalazio od marta 2004.   

«Njujork tajms» je u svom nedeljnom broju od 3. novembra pisao o nedavno preminulom advokatu Srđi Popoviću, «šampionu ljudskih prava». Tu je i podsećanje na osudu od godinu dana zatvora koja mu je izrečena u Valjevu 

Da je koji od ovih i ovakvih ljudi bio u novija vremena, ili da je to sad, prvi čovek valjevske varoši (gradonačelnik) ona bi svakako drugačije izgledala, spokojnije bi se u njoj živelo, lepše o Valjevu (i ovde i na strani) kazivalo.

Ovoletnje preveliko političko čudo («rekonstrukcija vlade»), preveliko ne samo po svom trajanju i samohvalisanjima dvojice vodećih aktera, Dačića i Vučića, umnogome je učinilo očitijim sadašnje pozicije i verovatnu budućnost ta dva lika. 

Njih dvojica su nekadašnji prvi građani valjevske varoši, jedini u novijoj istoriji Valjeva koji su na te dužnosti izabrani neposredno, pojedinačnim izjašnjavanjem birača. Slobodanu Đukiću se to događalo 1989, dr Jovanu Tomiću 2004. godine. 

Novo bavljenje Danom Valjeva, neočekivano i nepotrebno, obnovilo je i sećanja na postupak koji je prethodio odluci iz 2002. godine o proglašenju 20. marta za praznik valjevske varoši. 

Da je u pitanju neobično običan čovek, gotovo podjednako posvećen krupnim ali i naoko sasvim sitnim pojavama i problemima, uverio sam se kad sam episkopa Lavrentija prvi put sreo.

Reč je o reditelju Miodragu Milu Gajiću i nekadašnjem gimnazijskom profesoru Draganu Mijanoviću. Sećamo ih se aktuelnim povodom.

Od ovog jula Stanko Terzić je gradonačelnik Valjeva, 61. u dugom nizu, uspostavljenom u leto 1839. godine.

Demokratska stranka je u Valjevu najveći gubitnik minulih lokalnih izbora. Ispred nje su, sa priličnom prednošću, socijalisti i naprednjaci, oni što su, već smo se u to uveravali, i za Srbiju i za Valjevo po mnogo čemu nesrećnija rešenja.

Sve smo bliži vremenu kad će se, uz važeću himnu države Srbije, intonirati i Betovenova „Oda radosti”.

U novoj 2012. godini imate retku priliku – POBUNITE SE „mirnim putem” – ne morate na ulice, ne trebaju vam barikade ni transparenti, pištaljke nikako – izborna je godina!!!

Sretnem nedavno prijatelja u Valjevu i pitam: Šta ima novo? Nema ništa novo, sve je polovno, kaže.

Ima li izlaza iz situacije u kojoj se sada nalazimo? Verovatno ima, ali nikome nije stalo do izlaza. Svi bi nekako da uđu.

Postoji negde običaj da se na kraju godine ljudi oslobađaju svega starog, nepotrebnog, suvišnog, i u novu godinu ulaze bez tog balasta.

Ovi što vode krenu u jednom pravcu, kad stignemo negde, vidi se da nije to ono što smo želeli.

U ludim godinama demonstracija, pištaljki, lonaca, rušenja Miloševića i svega što tome pripada, pojavio se jedan grafit u Beogradu koji je stavljen u naslov ovog uvodnika.

Srećna vam Nova 2010. godina! Ne dozvolite da o 2009. govorite kao o dobrim starim vremenima.

Događaj meseca, događaj godine, događaj decenije a možda i veka, bila je dakako poseta ruskog predsednika Medvedeva.