Po ko zna koji put živimo u istorijskim vremenima, a izazovi, čini se, nikad brojniji.

Fotografije Ivana Pantića. Ivan je građevinski inženjer, rođen i odrastao u Valjevu, živi i radi u Beču. Fotografiju doživljava kao igru i hobi. Inspirišu ga svakodnevni život i „obični“ ljudi.

Toliko sam često putovao autobusom da sam čim krenem Europa busom iz Beograda za Valjevo, ili iz Valjeva u Beograd, odmah po vozaču znao sam kad stižem. Najviše sam se radovao čoveku o kome ovde pišem.

Serija skandala i teški problema koji su se desili, i još uvek se dešavaju u Valjevu, navodi nas na zaključak da je Valjevo - ranjeni grad. I da će trebati dugo vremena da se oporavi.

Maja 1987. bio je koncert Bijelog dugmeta u Hali, za koji sam izgubila kartu. Mislim da sam tada bila najnesrećnija devojčica u gradu. Pevao je u Dugmetu u to doba Alen Islamović.

Кupali smo se na Кolubari ispod tada drvenog mosta kod Jadra. Reka je tekla uz kej a plaža, ako se tako može reći za priobalje od kamena belutka sa travnatom površi u zaleđu, prostirala se uzvodno do iznad i sada postojećih stepenica iz parka ka reci.

Inspirisani starom razglednicom Pop Lukine ulice koja se početkom godine našla na prodaji na internetu, podsetili smo se koiko znamenitosti ova ulica ima. Ne čudi da je mnogim Valjevcima važna, što sa istorijske strane, što iz ličnih, sentimentalnih razloga. Sada najčešće pominjana po intenzivnoj gradnji novih stambenih zgrada.

Ova godina, bez trunke sumnje, bila je izuzetno teška. Za veliki deo sveta, pa i za Valjevo. Za 2021, uprkos želji za optimizmom, nema previše razloga očekivanju da će biti drastično bolja. Ipak, kako god bilo, vreme je pred praznike, želimo da osvetlimo ono što je u ovoj godini ipak bilo dobro.

Ova godina, najviše u vreme vanrednog stanja i zabrane kretanja, a verovatno i one naredne, sa problemima zagađenja i raznih drugih društvenih problema, ukazala je na to koliko je bitno sačuvati seoska imanja i imati svoje sigurno utočište.

Opisujući za Reviju Kolubara od 1994. pa sve do 2014. godine dešavanja koja su – dnevno - obeležavala život Valjeva i okoline iz meseca u mesec, novinarka Ljiljana Kecojević je svakog meseca pisala i kratak lični osvrt na prethodni mesec.

Ti zapisi, pročitani zasebno, sada posle dve decenije daju veoma upečatljivu sliku tadašnjeg života i stanja u društvu, i želim da ih prestavimo kao zasebno štivo, zanimljivo, literarno upečatljivo i dokumentarno.

Opisujući za Reviju Kolubara od 1994. pa sve do 2014. godine dešavanja koja su – dnevno - obeležavala život Valjeva i okoline iz meseca u mesec, novinarka Ljiljana Kecojević je svakog meseca pisala i kratak lični osvrt na prethodni mesec.

Od uvođenja vanrednog stanja i policijskog časa u Srbiji zbog aktuelnog korona virusa, veliki deo naših života preselio se na Internet. U medijima se već pojavio i izraz ’prisilna digitalizacija u Srbiji’.

Pred Vama se nalaze rezultati istraživanja, koje je sproveo, sociolog Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (Birodi). Preko ovog linka anketu možete i sami popuniti dokle god epidemija traje i dati svoje mišljenje o situaciji u kojoj se našlo ne samo naše društvo, već i čitav svet. Bilo bi zanimjivo videti kako će se stavovi građana menjati u narednom periodu

Kako bi izgledale razglednice koje su na Divčibarama napravljene pre više decenija ako bi smo ih slikali sada?

U izdvojenom odeljenju osnovne škole„Prota Mateja Nenadović“ Brankovina u Goloj Glavi nastavnica razredne nastave, Gordana Krsmanović, nedavno je sa učenicima sedmog razreda pripremila ugledni čas posvećen Japanu

Valjevac Stefan Stefanović, pravnik, nedavno je napisao varijaciju pesme “Kad dođeš u bilo koji grad” Matije Bećkovića, koju je prva izdala Revija Kolubara 1999. godine.

"Trenutna situacija u Tešnjaru, a i svuda gde građani pokušavaju da žive, izgleda kao Bermudski trougao između neznanja tzv. političara, javnog i privatnog nasilja na svim nivoima i totalnog materijalnog i duhovnog osiromašenja"

Rijeka koju smo posetili ovih dana sada  mesto koje gledaoce serije "Novine" podseća na ambijent u kojem je snimana. Vreme je često sivkasto, baš kao u seriji. Rijeka se uveliko sprema za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine.

U susret obeležavanju veka i po svog postojanja, Valjevska gimnazija za 2020. godinu priprema naučni skup kojim će se obeležiti ovaj značajni jubilej i ključna postignuća škole u tom periodu.

Ovog meseca našla se u žiži i nacionalnih medija koji su pisali o onome kroz šta prolazi radeći svoj posao. Pritisci, međutim, nisu prestali.

Decenije prolaze, ali zamišljene krune i sa njima povezane politike opstaju.

Fantastičan je osećaj svih onih zimskih subotnjih večeri, dok mokrim nogama pobeđuješ svoje limite, razvijajući svest da ta mala, pojedinačna žrtva simbolično doprinosi milimetru promene ka nečem boljem...

Valjevska pivara konačno je prodata u januaru ove godine. U međuvremenu, u gradu nastaju, ili se pripremaju, male privatne pivare, kakvih je sve više u zemlji.

Podovodom Dana slobode medije objavljujemo tekst Zorana Gavrilovića, Valjevca, direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) iz Beograda o mogućem savezu građana i medija, na dobrobit svih.

Iz Brangovića se do Šarenog Platna spušta dobro obeležena pešačka staza, nudeći veličanstvene vizure i šetnju kroz arheološki lokalitet gde se ponešto može i videti, a još više zamisliti.

Na večerašnjem, trećem valjevskom protestu “1 od 5 miliona”, govoriće Luka Tripković, slikar i pisac rođen u Valjevu. Za Reviju Kolubara objašnjava svoje motive za aktivno učešće na ovom skupu. 

Smrt proslavljenog reditelja Dušana Makavejeva, čiji je film „W.R. Misterije organizma“ iz 1971. nezvanično, ali faktički bio zabranjen do kraja osamdesetih, povod je da se setimo i stvaralaca čiji je život i rad imao veze sa Valjevom, a koji su u ovom gradu trpeli različite oblike cenzure, pa i sudske procese, i o čemu je kasnije pisano i u stranoj štampi i u memoarskim knjigama.

Sumirajući godinu, pitali smo koleginice i kolege iz valjevskih medija i civilnog sektora šta je po njima obeležilo prethodne mesece i koji su njihovi najjači utisci.

U organizaciji Lokalnog fronta Va organizovana je danas akcija prikupljanja potpisa za organizovanje javne rasprave o kvalitetu vazduha u našem gradu.

Među Valjevcima iz svih krajeva ističe se po svima spoljnim osobinama jedan običan red ljudi koji se između sebe zove zanimljivi ljudi. Retki su ispitivači koji će moći i umeti zapaziti ove ljude; oni se ne vide i ne ističu izvan obične sredine; oni rade i stvaraju i zato se ovlašnim posmatračima čine kao najobičniji ljudi.

Prvi vikend oktobra je već godinama prilika da se na Divčibarama, osim u lepoj šetnji i bojama rane jeseni, uživa i u svemu u vezi sa gljivama

Povodom dodele nagrade "Ljubomir P. Nenadović" za najbolju putopisnu knjigu na srpskom jeziku u 2018. godini, koja je ove godine uručena je Stevanu Tontiću za delo "Ta mjesta", u Branovini je, za ceremoniju, promovisan i koktel “Ljuba Nenadović”.

Kakva je veza između Žarka Lauševića, Mikija Manojlovića, nepoznatog čoveka u avionu i Sveučilišta u Dubrovniku? Valjevo.

Od privatizacije do stečaja Radio Valjeva – za manje od dve godine – i zgrada je propatila. Prilikom iseljavanja iz zgrade novi vlasnici su iz nje odneli praktično sve što s emoglo odneti.

Zaštitom geografskog porekla mioničkog mladog kajmaka ovaj proizvod bio bi na tržištu daleko bolje pozicioniran i među potrošačima dobio ugled koji zaslužuje

Jedan od ambicioznih projekata koje je Zdravko Ranković, osnivač Kolubare, zamislio i započeo, ali nije uspeo da realizuje je Valjevska enciklopedija. Ideja se razvila kao nastavak njegovog sveobuhvatnog bavljenja prošlošću Valjeva i okoline, i inspirisana odličnom Enciklopedijom Novog Sada. Prenosimo deo onoga što je zabeleženo pod slovom A. 

Nekako me savest pritiska već par godina jer se do sada nisam pozabavila onim što je Valjevcima podario naš zemljak – Milovan Glišić.

Prošlo je 15 godina od smrti Zorana Đinđića. Nalogodavci njegovog ubistva nikada nisu otkriveni. Ko se radovao, ko je imao koristi, ko je pobegao – to znamo. Posledice takođe znamo.

Povodom Dana državnosti Republike Srbije Grupa za slobodu medija organizuje online akciju čiji je cilj da podseti Vladu Srbije na ustavno zagarantovane osnovne slobode izražavanja i medija.

Da bi građani mogli da se bore za svoja prava najpre moraju da znaju koja su njihova prava zaključak je Istinomer foruma pod nazivom “Šta sve (ne)možeš u Srbiji kada si građanin?" održanom večeras u Valjevu u organizaciji CRTE, Istinomera i Fondacije Fridrih Ebert.

Scenaristkinja i režiserka Staša Koprivica (čija je predstava “Priča se po gradu” početkom novembra gostovala pred prepunom salom Doma kulture), postavila je 23. oktobra na tviteru pitanje: “Po vašem mišljenju - koje je najlepše ime nekog grada ili sela u Srbiji?” Precizirala je da joj je ovo istraživanje potrebno za novi scenario.

I eto, živimo stvarnost u kojoj kritička misao, i ako je ima – može se čuti i pročitati tek ponekad, ponegde.. Onaj ko digne glavu i ne dozvoli utapanje – na sve načine bude ometan, onemogućavan do konačnog nestajanja iz etra...

Dva Valjevca, braća Zoran i Dragan Božić, popeli su se poslednjeg avgustovskog vikenda na Triglav

Jedan od bisera u lancu valjevskih planina - Maljen, u serijalu fotografija nastalih pre desetak godina, tokom Povlen relija.  

Treća po redu „Povlenska sremušijada“ biće održana u subotu 13. maja u Donjem Taoru.

Neću započeti velikim rečima. Niti ću koristiti često ponavljane i sada već izlizane floskule o tome kako je država Srbija u krizi. Kako demokratija stoji na nesigurnim nogama, i kako se tamna senka nadvija nad državne institucije. Velike reči ću ostaviti političarima, da kažu šta imaju, a do sada se pokazalo da nemaju puno.

Na beogradskom Kalemegdanu u toku je izložba plakata jugoslovenske kinematografije. Među njima je i onaj za film “Marš na Drinu”, sniman pre oko pola veka u Valjevu.

Sa željom da se barem javna debata i iznošenje ideja nastavi, tokom 2016. pitali smo učesnike Kolubarinog upitnika šta bi Dom vojske trebalo da postane. Prenosimo neke od odgovora.

Pregledajući ono što smo objavili u protekloj godini i malo pre toga, motiv koji se najčešće ponavlja je -spomenik Stevanu Filipoviću na Vidraku.

Zaključci empirijskog istraživanja “Stanje u kulturi i kulturni potencijal Valjeva” i rezime tribine. Autori istraživanja su Ognjen Nikolić, Nenad Đorđić i Predrag Đorđić, kao i članovi Grupe za društvena istraživanja Društva istraživača Vladimir Mandić Manda

Medijsko stvaralaštvo troje Valjevaca – i to u pisanoj, televizijskoj i likovnoj formi – dobilo je značajna priznanja u proteklih mesec dana.

“Mionica je varošica, ima jednu glavnu ulicu u kojoj se često održavaju vašari i gde se nalazi čuvena "Kevića kafana", u kojoj se dešavaju sve važne stvari. Mioničani su vredni, šaljivi i pošteni ljudi, uvek ponosni i spremni da brane rodni kraj.”

Među 46 članova Udruženja antifašita Grada Zagreba u Užice je došao učesnik Narodnooslobodilačkog rata - Šime Mudrovčić, rođen u Otočcu, iz Like, borac Šeste ličke proleterske divizije `Nikola Tesla` koja je oslobađala zapadnu Srbiju. I Valjevo je ostalo u sećanju.

Izložba fotografija”Bukvar prirode – planine  valjevskog kraja” majstora fotografije Miroslava Jeremića biće otvorena u utorak, 4. oktobra u Narodnom muzeju u Valjevu (u 19 časova). Fotografije iz različitih perioda biće zastupljene na izložbi, a kako nam autor kaže, priroda je, uz ljude, glavna tema njegovog interesovanja.

Valjevo i okolina bogati su vodama, pa i izvorišta, javnih česama i fontana ima dosta. Revija Kolubara pisala je u serijalu „Vode valjevskog kraja“ u jesen 2003. godine o vodnom bogatstvu u vidu reka, potoka, jezera, a Ljiljana Ljiljak posebno je obradila temu česmi i fontana u gradu.

Valjevac Vlada Panić jedan je od troje učesnika iz Srbije koji učestvuje u trci 4K Alpine Endurance Trail Valle d' Aosta, jednoj od najtežih i najdužih trka u Evropi i svetu.

Letnji pregled mudrolija sa Tvitera: Kratke beleške o ljudima, uživanjima, hrani, ali i o stvarima koje bi trebalo srediti u Valjevu i oko njega.

Magazin Nedeljnik objavio je ovog juna posebno izdanje “100 ljudi koji su promenili Srbiju”. Izdvajamo ličnosti o kojima su pisali, a koje su rođenjem ili stvaralaštvom vezane za Valjevo i Valjevski kraj.

Prethodnog vikenda u Valjevu je održan Open Minded fest. Ovaj događaj izazvao je velike kontroverze u gradu. 

Valjevo ima sreću da grad i njegova okolina obiluju vodama - veoma bitno u svim, a posebno u letnjoj sezoni. Na nama je da te vode čuvamo i u njima uživamo.

Drugi deo priče o valjevskoj braći - muzičarima.

U najnovijem pregledu onoga što korisnici Tvitera pišu o Valjevu i Valjevskom kraju, donosimo osvrte na aktuelna dešavanja, dovitljive ili kritičke beleške, istorijska podsećanja i zapise o lepoti prirode.

U nedavnom razgovoru za Danas Tanja Petrović objašnjava kako su se u društvenoj hijerarhiji regionalnih govora Valjevo i Užice našli u vrhu “čistote” jezika. (Tanja Petrović ima bliske veze sa Valjevskim krajem - bila je polaznica i saradnica Istraživačke stanica Petnica i Velikog narodnog kalendara “Kolubara”). 

Nekada, kao i sada, banje u Valjevskom kraju i njegovom okruženju su bile mesta za lečenje, oporavak, rekreaciju i zabavu. Pred još jedne praznike, podsećamo na mesta lekovitih voda i vazduha koja mogu doneti fizičko i duhovno osveženje.

Izborna kampanja se završava. I, kao što kažu u kafani, da vidimo šta smo ovde imali?

Na ovogodišnjem Salonu arhitekture u Beogradu, nagradu u kategoriji ”Arhitektura” dobio je autorski tim Grozdane Šišović i Dejana Milanovića, za realizaciju zgrade Hous*e L - Škole srpskog jezika i kulture sa hostelom u Valjevu

Izložba „Ko je soko – taj je Jugosloven„ otvorena je 4. februara u Muzeju istorije Jugoslavije. Ovim projektom otpočinje period obimnijih istraživanja i proširenja fonda koji svedoči o nasleđu prve Jugoslavije.

Koje priče su privukle najveću pažnju čitalaca Revije Kolubara tokom 2015. godine? Ubedljivo najpopularniji je tekst o lepim Valjevkama iz šezdesetih godina XX veka (ranije objavljen u knjizi “Valjevke”), koji smo za Internet izdanje podelili u tri dela – ukupno oko 20 hiljada čitanja!

Ovojesenja izložba fotografija Slobodana Lazića, rođenog Valjevca, u prostorijama Centra za planiranje urbanog razvoja u Beogradu, donela je desetine njegovih fotografskih zapisa o zanimljivim ljudima i predelima. Mi smo ga zamolili za priču o dve od tih slika.

Od grada smeštenog u neposrednom okruženju lepih i znamenitih zelenih planina i reka tokom proleća i leta, u jesenjim i zimskim mesecima Valjevo se pretvara u grad pun dima, smoga i magle.

Radio Valjevo, najstarija radio stanica u Valjevu, prodato je ove nedelje na aukciji u Beogradu. Podsećamo ukratko, u nekoliko slika i upečatljivih epizoda, na istoriju ove medijske kuće kroz prethodnih pola veka.

Jaroslava Hlavačkova rođena je u Pragu, 1957. godine. Po obrazovanju je doktor istorijskih nauka, studirala je u Pragu i Kijevu, više od decenije živi sa mužem u istočnoj Africi. Ipak, postoji nit koja je vezuje za Valjevo. Naime, njen deda, Jaroslav Janda, kao vojnik u sanitetu austrougarske vojske proveo je oko godinu dana u zarobljeništvu u Valjevu. 

Na današnji dan pre 25 godina izašao je jedan od šest probnih brojeva Reči, opisanih u zaglavlju kao “Nove valjevske novine.”

Na Tviteru – društvenoj mreži na kojoj korisnici komuniciraju kratkim tekstualnim porukama od 140 karaktera, a sve češće i slikama – brojni su Valjevci (kroz lične naloge, ili kao predstavnici medija, organizacija, firmi) koji pišu i o svom gradu.

Logo Fondacije „Zdravko Ranković“ kreirala je Marija Milutinović, dizajnerka poreklom iz Valjeva koja živi u Parizu. Marija je poslednjih nekoliko godina godina grafički uređivala izdanja Izdavačkog preduzeća „Kolubara“.

Deo bogate foto arhive „Revije Kolubara“ i Zdravka Rankovića biće u narednim mesecima digitalizovan i nakon toga postavljen i dostupan na internetu. Podršku ovom projektu dao je Grad Valjevo kroz program finansiranja projekata u kulturi

Darija Ranković, Novinarka Radio Valjeva (1989-94), potom Radio Patka (od 2005. glavna i odgovorna urednica). Dobitnica priznanja „Valjevac ličnost godine“ Revije Kolubara za 2013. U maju 2014. osnovala Kolubarske.rs – Nezavisne internet novine Kolubarskog okruga, koje su za kratko vreme postale značajan i popularan medij. Prvu godinu opisuje kao „tešku, ali slatku“.

Kako je za Kolubaru napisao Radoš Glišić, ovaj praznik bio je ipak više od zvanične ideologije: "Dan mladosti, kao praznik pod kraj školske godine, neka vrsta ode proleću i toj mladosti, entuzijazmu, poletu, optimizmu, kao proslava ličnog i opšteg uspeha"

U nastanku ove pesme, i priče o pesmi, učestvovali su: jedan Amerikanac koji je bio u Valjevu pre sto godina; jedan Amerikanac nastanjen u Francuskoj koji nikada nije bio u Valjevu; jedan Valjevac u Kaliforniji; i jedna Valjevka u Beogradu.

Gradsko veće Valjeva donelo je odluku o prodaji zgrade Doma vojske. Četiri godine nakon što je Grad postao vlasnik, doneta je odluka o prodaji ovog kapitalnog valjevskog zdanja. Novac od prodaje, kako je najavljeno, će biti uložen u 'kapitalne projekte'.

ili: Kako je po svim konzervatorkim principima saniran i sačuvan objekat gradske arhitekture koji nije pod zaštitom Zakona o kulturnim dobrima

U Valjevu je preminula Ljiljana Ljiljak, novinarka, član redakcije Revije Kolubara od njenog osnivanja. Bila je draga prijateljica uredništva i redakcije, žena koja je umela da voli život i prepozna lepotu, da unese osmeh, toplinu, znanje, talenat i mudrost. 

Živeo je intenzivno u svome vremenu, pisao govorio, podsticao, promovisao nove ideje. Bio je po mnogo čemu znamenitost Valjeva, istraživač njegove kulture, direktor i urednik Radio Valjeva, Napreda, Revije Kolubara, kalendara Valjevac i Kolubara, Biografskog leksikona valjevskog kraja, urednik godišnjaka Sanković, vlasnik izdavačkog društva „Kolubara“.

Vila rustika, otkrivena i delom istražena na lokalitetu Anine, je seoska kuća veleposednika i centar poljoprivrednog imanja. Kao takva, sastoji se iz više zgrada grupisanih oko dvorišta (rezidencijalni stambeni objekat gospodara, stambeni prostori za robove, kuhinje, pekare, spremišta za alat i žito, staje, prostorije za obradu grožđa, maslina i žita).

Do tada se mora sastati Gradska skupština u Valjevu kako ne bi bila raspuštena po automatizmu. Socijalisti tvrde da imaju većinu od (bar) 26 odbornika, naprednjaci se uporno zalažu za privremene mere i vanredne lokalne izbore, a za predsednika Privremenog d'izvinete organa tobož predlažu Đorđa Milićevića, poslanika SPS-a

Ukoliko bi se sve zaavršilo preseljenjm Biblioteke u negdašnji Oficirski dom, pr­epakivanjem knjiga i ostalog rspoloživog inventara, uz izvesno prilagođavanje tog pr­ostora novoj nameni, onda gotovo da nema svrhe to ni raditi

AV i naprednjaci i dalje imaju teranje. I u Valjevu se desilo teranje, Srpski junaci goloruki nasrnuli na Žene u crnom. Kako ih je pustilo iz pritvora, očekuje se da junaci budu kažnjeni titulom Doktora za napad na nemoćne žene.

 Trebalo je, najpre, am­or­ti­zo­va­ti nezadovoljstvo GG Pobeda (vr­e­me je, kažu, najbolji lek), potom se gr­ad­on­ač­elnik Stanko Terzić razboleo, a onda su pojedini glavari krenuli na zaslužene go­dišnje odmore put letnjih destinacija. 

Reč Matije  Bećkovića na otkrivanju spomen ploče u Valjevskoj gimnaziji

Bilo koju masku da stavi, sa gospodinom AV nema iznenađenja. Znamo se, AV gospodine, cela tvoja Srbija je uz tebe!

Dvadeset je godina od pokretanja Revije Kolubara, 20 je godina od borbe za bolju Srbiju. Rezultat – Revija izlazi i danas, svekolika Srbija je zatvorila pun krug i vratila se u 1990-te 20. veka!

Kao što se zna i znade završeni hi­st­o­r­ijski izbori u Srbiji zemlji. Oč­ek­ivano braćo i gospođe, histori­js­ku pobedu, sa mnogo procenata, vele 50, sa mn­ogo poslaničkih mandata, vele 158, po­st­ig’o Aleksandar Vučić, što će reći da je li­sta Budućnosti u koju se veruje dobila ap­solutnu podršku. 

Pa kad Svom snagom lažu Ceo svet, šta mislite, kako li tek ovde Svom snagom prebacuju normu. Zato, upamet se Srbi, glasajte, makar Lepog Boru.

Novi direktor HK Krušik prvo promenio sekretaricu i trenera FK Krušik / U KK Metalac neočekivani razlaz braće Đukanović / Vanredni parlamentarni izbori raspisani za 16. mart, SPS u Valjevu planira smenu kadrova SNS / Miki “Žicar” smenjen u Ljigu, Voju Jovanovića izopštilo u URS-u

Revija «Kolubara» će 11. januara izabrati Valjevca ili Valjevku ličnost 2013. godine. To će u ime ovih novina učiniti žiri koji sačinjavaju naši novinari i saradnici, a pridružiće nam se, prema već poodavno ustaljenoj praksi, i poneki od dosadašnjih nosilaca ovoga zvanja.

Srbiju i dalje trese „ćirilica“, na trgu u Valjevu peva grupa Tri do moga, stiglo i SNS pismo da se moj do moga nazadnjaci povuku sa vlasti, ali odma’ formirana nova ćirilična moj do mojega većina.              

Čitajući novine ovih meseci, iz “gr­ada na Kolubari” stižu vesti da skener u bo­lnici na radi već šest meseci, da će Op­ština morati da potroši jednak iz­nos novca za odštete građanima od ujeda pa­sa lutalica koliko i za održavanje u ži­votu grada u zimskim uslovima.

U Valjevo city izabrani isti direktori u javna preduzeća, jerbo nije bilo drugih kandidata, a Bosanci rešili veliko pitanje Zašto nema sexa u državnim firmama, Sve familija.

Oktobarska sednica Gradske skupštine u znaku “švajsovane ljubavi” socijalista i naprednjaka / Krenula nova kadrovska tumbanja  * Gradonačelniku Terziću (SPS) mediji zatamneli svetlu budućnost, prvom spikeru Jokiću (SNS) krivi koalicioni partneri za uspešniji rad parlamenta 

O stanju u valjevskom novinarstvu ili zbog čega je Darija Ranković posle 19 godina napustila Radio Patak

Incijativa mladih umetnika u popo­dnevnim časovima 14. se­pt­em­b­ra u bašti bivšeg Doma JNA, or­ga­n­izovala je tribinu na kojoj su gosti bi­li: Ivan Lalić, dramaturg i osnivač i iz­vršni direktor Mikser festivala iz Be­ograda; Zlatko Crnogorac, izvršni pr­oducent UK „Parobrod“ iz Beograda; Ni­kola Božić, direktor Fonda Is­tr­až­iv­ačke stanice Petnica; David Ma­ksi­mović, Društvo istraživača „Vladimir Ma­ndić Manda“ Valjevo.

Najbolji SNS sinovi bili u Kruševcu, gde onaj Vučić rek’o da se Srbiji žuri, dok je njihov Najviši valjevski gradski dužnosnik čuv’o vrata od toaleta na otvaranju izložbe u Modernoj galeriji, bez ikakve žurbe.

Uzdajući se, gospodine Tasovac, da će se Vašim dolaskom na tu ministarsku dužnost mnogo šta u kulturi Srbije menjati na bolje, predlažemo Vam na ovaj način da izvesnu pažnju poklonite i htenju nas Valjevaca da st­vorimo novu i veliku Valjevsku biblioteku

Kako je SPS nokautirao SNS, a kako su naprednjaci uzvratili socijalistima / Zbog čega Vučića zbog Valjeva “boli glava” / Đe će valjevski URS posle razvoda Dinkića i Dačića / Ko se njušio u podrumu “Taverne” / Zbog čega se vojvoda Živojin prevrtao u grobu slično ljiškom profesoru Vladanu Sredojeviću 

Izbor Dragana Brankovića, aparati­č­­ika u poodmaklim godinama za no­vog direktora Matične  bi­bl­io­te­ke «Ljubomir P. Nenadović», čime se Va­lje­vo ovoga proleća značajno udaljilo od va­žnog cilja – nove i velike Valjevske bi­bl­ioteke – šamar je Valjevu i Valjevcima. 

A u Valjevu braćo i gospođe, u Valjevu ko na oglednoj parceli ove septičke Srbije. Teško da je iđe ispliv’o veći i grđi talog.

Dogodilo se, srećnim sticajem ok­ol­no­­sti, da dve naše plakete sa likom Lju­bomira P. Nenadovića, namenjene Valjevcima ličnostima godine, u isto vr­eme i na istom mestu uručimo dvojici lju­di koji su presudno doprinosili, i još doprinose, nastanku i stalnom usponu dve u ovo vreme najuspešnije valjevske in­stitucije. 

Valjevska bolnica bez direktora posle isteka mandata prim. dr Iliji Tripkoviću i hoću-neću dr Dobrivoja Grujičića  / Kamen spoticanja je i članstvo u Upravnom odboru te ustanove Mihaila Jokića, koji je sa kvote SNS, na putu artija do Beograda i nazad, istisnuo Živana Kostadinovića / U naumu da konačno «preuzmu» Valjevo, Jokići su najpre skrajnuli Darka Glišića, predsednika Okružnog odbora SNS, naklonjenog dr Gruji

Prećutani praznik rada / Bagatelisanje „Gradca“ / Razbucano „elektronsko drvo“ Maturantski dert / Silne nagrade vrednim i talentovanim / Noć muzeja / Makedonski slikari

Međunarodni sajam u Valjevu Donjem, na kome bilo raznog suvog voća i razne rakije, otvorio SNS Državni sekretar koji do juče Prezidentu viko „Izdao si Voju“, a sve aplauzom pozdravili svi Valjevski šimširi, kao i dupli SNS šišmir i Pevač Nale, koji, pošto vlast, neće čita električna brojila.

Kako, sve brojnija, Valjevska vlast radi i gradi, za grad, i taj prosperitet, bi najbolje bilo da se sve to stavi da popuni rupe u šimširu, pa da buja tamo gde joj je mesto.

I o sebi u njemu i među njima / Umesto intervjua sa Valjevcem ličnosti 2012. Godine

...Ja u Pariz 1963. godine nisam otišao iz političkih, već iz estetskih razloga... Ako bih se vratio, vratio bih se da živim u nekom zdravom predelu kao što je Medvednik, Povlen ili Maljen...

Onaj što se zove Milovan Mića Marković napustio demokrate, ali zadrž’o poslanički mandat, koji dobio od partije. To ne može ni svaki đoka, to može samo đokamića.

Uredništvo Revije «Kolubara» odlučilo je da za Valjevca, ličnost 2012. godine proglasi Ljubu Popovića, značajnog likovnog umetnika, počasnog građanina Valjeva, akademika, čoveka koji se pre 50 godina iz Valjeva preselio u Pariz ali i koji je neprestano i delotvorno ostao vezan za Valjevo i zainteresovan za napredak ovog grada

Ovde je narodu iz guzice u glavu ušlo samo šlihtanje. Nema ko se kome ne šlihta, filozofski rečeno, ko se šlihta, i Boga ga šlihta.

Revija «Kolubara» će 11. januara izabrati Valjevca ili Valjevku ličnost 2012. godine. To će u ime ovih novina učiniti žiri koji sačinjavaju naši novinari i saradnici, a pridružiće nam se, prema već poodavno ustaljenoj praksi, i poneki od dosadašnjih nosilaca ovoga zvanja.

Šta bi bilo od Demokratske stranke u Valjevu kad bi Đilas doneo Platformu, da svaki član DS, koji je dobio pos’o preko partije, napusti pos’o, ili će biti isključen.

SPS i SNS nikako da se dogovore o nastavku prekinute sednice Gradske skupštine  / Zašto je direktor toplane Ivko Stojković napustio GG Pobeda / Hoće li g. Ćuskija biti direktor Zemljotresne direkcije, a drug Draža direktor Vodovoda 

Poodavno je otklonjena dilema da li je Valjevu i Valjevcima potrebna nova biblioteka. Svakome iole razboritom znano je i to da je moguća nova i velika Valjevska biblioteka. 

Oktobarska sednica Gradske skupštine prekinuta zbog pokušaja SNS da smeni tzv. zamenika gradonačelnika Dragoljuba Krstića iz Pobede  / “Škoda oktavija” vraćena Apotekarskoj ustanovi po nalogu gradonačelnika Stanka Terzića (SP)

Drug Mika zaveo red u Gradskom parlamentu, pa ni vremešni novinari ne mogu na „piš pauzu”  / Zašto je Vitu Hegela isteralo iz SNS-a, sprema li se veleobrt / Drug Draža, od milošte Poćuta, na direktorska mesta tura mlade „čirake”

A Valjeva što se tiče, ’Vaku demokratiju nije video ni prorok Tarabić, zašto, zato što je on predviđ’o budućnost, a Ovo gore od svake zapisane prošlosti braćo i gospođe.

Bilo bi neke pravde da Valjevo pripadne Tomi, jer Ono što je DS u Valjevu, na čelu sa taj Mića i ta Mica, i sama predstava o demokratiji, pa i stranci, su kao Dupe i Oko.

Valjevske demokrate vele da pošteni, da u politici nisu zbog lične koristi, ajde postrojimo taj Gradski odbor, važi i za ostale partije, vidimo dokle je ko stig’o sa svoje poštenje. Zato, pustimo kampanje, glasajte Kreativno, Precrtajte tu Njihovu demokratiju.

O tome je, na poziv iz našeg uredništva, organizovan okrugli sto sa tridesetak učesnika, umetničkih stvaralaca, predstavnika institucija i organizacija kulture i drugih zainteresovanih. Učestvovao je i gradonačelnik Valjeva Zoran Jakovljević.

UNESCO, organizacija Ujedinjenih nacija za nauku, kulturu i obrazovanje, biće pokrovitelj obeležavanja tridesetogodišnjice postojanja i rada Istraživačke stanice Petnica u toku čitave 2012. godine

Kako je Mrka dovodio Borisa Tadića u Nepričavu, a onda doodio kod svojih na lokalne puteljke i ulice * Ko je Milanu Niniću (SPO) podmetnuo Molotovljev koktel pod automobil u Beloševcu

Neočekivano letovanje u Toskani uz bosonogo tumaranje užarenim firentinskim pločnicima i mišlju o Valjevcima

Onaj Palma bar deli junice, šalje potencijalne mladence na besplatno letovanje, ovi u Valjevu, što se Upisali u te partije, k'o kolonizatori, Sve za Sebe i Familiju

Javno pismo gradonačelniku Valjeva Zoranu Jakovljeviću

Predlažemo Vam da, u skladu sa svojim gradonačelničkim ovlašćenjima i dužnostima, učinite sve što je potrebno da sadašnji Gradski trg u Valjevu ponese novo i lepo ime

Dodatak o novinama u Valjevu i Valjevskom kraju 1885-2010. objavljujemo uz finansijsku podršku Ministarstva kulture Srbije.

Nije da bez da nije moglo biti, da je Dinkić kao kompenzaciju za odvođenje „Gorenja” u Zaječar, u Valjevo posl'o Loto Sedmicu od 35 miliona.

Drug, koga viču Poćuta, od malena čita novine, pa je na temu štampe, na Svom fakultetu, magistrir'o. Kako lično Tadić veli, a Dačić se sve slaže, da će sledeća godina bude radna, a jok izborna, eto prilike da Poćuta i doktorira

Kako su radikali Darka Glišića pobedili socijaliste i ine preletače Mike Jokića na izborima u SNS * Socijalisti u SPS se spremaju za kongres, na ceni i dalje reciklirani kadrovi * Zbog čega DSS postaje (D)SS 

Pred svoj skori jubilej – izlazak 200. broja – Revija „Kolubara” otvara debate o ponekim u ovo vreme važnim i interesantnim pitanjima koja su od interesa za Valjevce, Valjevo i Valjevski kraj.

Pred svoj skori jubilej – izlazak 200. broja – Revija „Kolubara” otvara debate o ponekim u ovo vreme važnim i interesantnim pitanjima koja su od interesa za Valjevce, Valjevo i Valjevski kraj.

Dok Kragujevčani jure nove fabrike i bazene, valjevski čelnici se produciraju na Danu kupine na Stavama * Ko je zavadio bivše socijaliste i radikale u redovima SNS * Stečaj u Valjevskoj pivari, slčična sudbina moguća i u FV Gradac

Gradonačelnik Valjeva u potpunosti stao iza šljive, u veliko nadahnuće, na kome mora da su radili timovi umetnika i umetnica na budžetu, rek'o da kad Njujork može bude Velika Jabuka, što Valjevo ne bi bilo Velika Šljiva.

Javljeno da Valjevo spada u Najrazvijenije gradove i opštine u Srbiji. * Tek kad se pročita da je to u odnosu na prosek Srbije sve postaje donekle jasno, ali i u odnosu na tu Okolnost nije najjasnije, zar 'Vako Valjevo Najrazvijenije.

Opet bio taj MMF, i opet pit'o šta je sa otpuštanjem javnih službenika u državi Srbiji. Naši jopet rekli biće tog otpuštanja, a dole, u državi Valjevo, nema viška, nema otpuštanja, u toku je naveliko pripuštanje u NRR.

1. Matija Bećković, pesnik akademik, predsednik Odbora 2. Zoran Jakovljević, gradonačelnik Valjeva, potpredsednik 3. Aleksandar Loma, akademik, profesor na Filozofskom fakultetu...

Priča o ponovnom uspostavljanju profesionalnog pozorišta  u Valjevu je postala paradigma naših zabluda i nedelotvornosti.

Obrazloženja o neizboru tek će uslediti, a valjevsku javnost najviše intrigira zbog čega su „poginuli” Dragan Obradović, Milan Aleksić i Mitar Đenisić, sudije Okružnog suda

Reč na svečanosti u čast Matije Bećkovića, u Valjevskoj gimnaziji 26. novembar 2009, uz predstavljanje petog „Kolubarinog” izdanja poeme „Kad dođeš u bilo koji grad”

Zanimljivosti zapažene u statistici poseta sajtu kolubara.info u prvih devet meseci 2009. * Od početka godine, sajt je posetilo 49.056 posetilaca